Hoće li direktora policije birati po profesionalizmu ili lojalnosti

Srpska policija nema direktora već gotovo tri godine. Poslednji je bio Vladimir Rebić, koji je svedočeći u slučaju Koluvija rekao da bezrezervno veruje svojom policajcima i da vlasnik Jovanjice govori besmislice. To ga je očigledno koštalo drugog mandata i nastavka karijere, ubrzo je poslat u penziju u pedeset i nekoj. Od tada su se menjali ministri, ali na mestu glavnog operativca nije bilo nikog. Ivica Dačić vratio se u fotelju MUP-a pre nekoliko meseci i od tada se više govori o konkursu i procedurama. Znaju se neki kandidati, pojedini bi se kandidovali ali ne ispunjavaju sve uslove. Možda se još ne zna ko će biti izabran, ali se odlično zna ko će da bira i izabere. Priču nastavlja Nikola Pavlović, reporter Dnevnika na TV Nova.

Novi direktor policije mora da ima 15 godina radnog iskustva na rukovodećim pozicijama u policiji, visoku stručnu spremu, kao i opšte zdravstvene i uslove za rad u državnim organima. To su glavni uslovi na konkursu za prvog čoveka policije, bez kojeg je Srbija od decembra 2021. godine.

„To je dosta slično ranijim, s tim da ima tu malo zanimljivih stvari, otprilike, tamo se nabraja ko je sve, koju visoku spremu treba da poseduje kandidat, pa između ostalog pišu da on otprilike može da bude i umetnik i medicinski radnik. Konkurs jeste po Zakonu o policiji, ali sami ti bliži uslovi konkursa se propisuju nižim aktima od zakona“, kaže Uglješa Bokić, novinar Danasa.

Od posebnih uslova navodi se da je potrebna najmanje policijska obuka osnovnog nivoa, obuka i ispit za strateški nivo rukovođenja u MUP-u. Ipak sagovornici Dnevnika uvereni u jedno: od svih kriterijuma, onaj politički, koji nigde zvanično ne stoji, biće presudan.

„On bi trebao da ima ogroman značaj, praktično prvi operativac policije i prvi čovek policije u onom stručnom smislu, ako izuzmemo ministra koji je politička ličnost i on nema ovlašćenja kao direktor policije. Međutim kod nas, nažalost, kod nas je praksa da se i za direktora policije postavljaju politički podobni kadrovi“, kaže Bokić.

„Mora do te mere da bude kompromitovan, namazan, sa puterom na glavi, da ne može ni milimetar levo ni desno da pokaže kreativnost i samostalnost u radu i neki autoritet, najbolje je da bude ateista, a jedini bog koji za njega postoji kao direktora policije je vrhovni komandant je predsednik republike, to je ono što Vučiću treba u MUP-u“, kaže Ivan Ninić, advokat.

Sama činjenica da je policija tri godine bila bez direktora, znači da može da funkcioniše i da se njome upravlja iz nekih drugih centara moći.

„Ko god da bude na funkciji mislim da mu predstoje ozbiljni izazovi: znači mora da usmeri policiju na demonstrante, mora da razbija proteste, mora da zažmuri tamo gde je organizovani kriminal, sistemska korupcija, pljačka države. Mi smo u ranijem periodu viđali kako policija bez direktora batina nedužne ljude po beogradskim parkovima, ((prebija ih I ubija ih)), a da niko nikad za to nije pozvan na odgovornost, niko nikada nije odgovarao I niko nije imao iz MUP-a potrebu da objasni da li postoji tu komandna odgovornost, individualna odgovornost i šta radi sektor unutrašnje kontrole“, kaže Ninić.

„Ako ste dobri sa ministrom, iz bilo koje političke stranke da dolazi, vi ćete proći, imaćete najviše šansi da budete direktor policije, a ne da li su vaši rezultati najbolji ili ne“, upozorava Milan Dumanović iz Novog policijskog sindikalnog saveza.

Direktor policije nema samostalnost u svom radu, pa se njegov izostanak nije ni osetio, sagovornici. Funkcija je uvedena 2006. godine Zakonom o policiji. Direktor je na čelu Direkcije policije, koja je svojevrstan institucionalan naslednik nekdašnje Javne bezbednosti.

Pozicija služi i kao operativni komandant policije, sa izuzetkom specijalnih jedinica, za čije se angažovanje mora dobiti dozvola resornog ministra. Direktora na predlog ministra unutrašnjih poslova postavlja Vlada Srbije, s mandatom od pet godina.

Prvi je bio Milorad Veljović u dva mandata, a od 2016. Vladimir Rebić do 2022. godine. U javnosti su se prethodnih godina od koda je funkcija upražnjena pominjala tri imena: šef beogradske policije Veselin milić, koji posle tragedije u Ribnikaru nije više u igri, po mišljenju sagovornika, Tomislav Radovanović koji je do postavljenja Orlića za direktora bio vršilac dužnosti te funkcije u Bezbednosnoj Informativnoj agenciji. A spominje se i Ninoslav Cmolić, sadašnji načelnik Uprave kriminalističke policije.

„Srpska policija niakda nije imala, iako je to davno uvedeno, pravog direktora policije. Kod nas uvek izgleda moramo da biramo između dva lošija rešenja, ali s obzirom da je Ninoslav Cmolić prošao linije rada u UKP-u mislim da bi on možda bio bolje rešenje, naravno da smatramo da ima mnogo boljih rešenja od njih i za sada konfiguriraju kao najozbiljnije rešenje njih dvojica“, kaže Dumanović.

Iako postoje brojni primeri časnih i hrabrih pojedinaca u okviru MUP-a, sagovornici saglasni oko njihovog angažmana u tom sektoru.

„Protekla decenija je pokazatelj da u MUP-u nema mesta za profesionalce“, smatra Ninić.

„Profesionalci u MUP-u su skrajnuti i oni prosto tavore tako kako tavore, a na ove visoke pozicije, mislim čak ni da ne razmišljaju da konkurišu“, kaže Bokić.

„Profesionalaca u MUP-u ima ogroman broj, međutim kod nas profesionalizam nije merilo broj 1 nego je poslušništvo preuzelo tu funkciju“, kaže Dumanović.

Direktor policije bi jedini mogao da rukovodi MUP-om umesto ministra. On je i neko ko obezbeđuje sredstva za rad i da se izbori za bolji budžet, što nije slučaj sa poslednjim rebalansom. Konkurs je rapisan, uslovi poznati. Rok za prijavu je još dve nedelje.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.