Heroji u "Među nama": Skoro 100 zajedničkih davanja krvi i trombocita

Ako krv znači život onda tu nema šta mnogo da se objašnjava, odeš i zasučeš rukav – oko toga se slažu moji naredni gosti. Biti dobrovoljni davalac nečega što spašava živote stvar je čvrste odluke, empatije ali i herojstva. Darko Ćirković ove godine je obeležio veliki jubilej – 50. put je dao krv, a Filip Šanović poslednjih šest godina daje trombocite, kada god da ga pozovu. Obojica su večeras bili Među nama.

Filip Šanović je po zanimanju diplomirani ekonomista, talentovani pijanista koji se dugo bavio muzikom, dobrovoljni davalac trombocita, koji je pomogao u lečenju mnogih ljudi koji boluju od leukemije, zasigurno je mnogima spasio život.

On objašnjava kako počinje njegova herojska priča i kada je prvi put dao trombocite, kako si se na to odlučio. Takođe pojašnjava od prvog puta je prošlo koliko vremena i da li zna ili broji koliko puta je od tada dao trombocite.

Ono što je mnoge iznenadilo jeste informacija da trombociti mogu da se daju češće nego krv i to na 15 do 20 dana. Šanović ističe da je brzo naučio i otkriva zbog čega je to tako.

Trombociti se mogu dobiti uz pomoć savremenog aparata separatora, kada se od davaoca ne uzima krv u celini, već se odmah odvajaju samo trombociti. Tako se dobija doza koja zamenjuje šest do osam regularnih davaoca krvi. šest do osam donora krvi potrebno je za jednu jedinicu trombocita koju prima pacijent. Davalac trombocita, jednim davanjem obezbeđuje jednu terapijsku dozu pacijentu. Davalac na ovaj način može dati trombocite 24 puta godišnje. Davalac može donirati trombocite na svakih 15 dana. Trombociti se veoma brzo obnove u organizmu i imaju kratak životni vek. Ne mogu se praviti rezerve koncentrata trombocita zato što je rok važenja jedne jedinice afereznih trombocita pet dana

Darka Ćirković je prvi put dao krv 1987. godine dok je bio u vojsci. Pauza u dobrovoljnom davanju je trajala 20 godina da bi se ponovo vratio tome nakon što su mu se roditelji razboleli. Tokom rada na Studiju B organizovao akcije koje su po odazivu građana bile treće u Beogradu, a ove godine je zabeležio 50. davanje krvi i to na svetski dan davalaca krvi koji je 14.juna.

Njegova humana priča je počela dok je još bio u vojsci, on otkriva da li je nekome tada bila potrebna krv ili je taj prvi put bio slučajan. Darko ima krvnu grupu koja je najzastupljenija ali je zato umeo da organizuje akcije i animira i ljude drugih krvnih grupa da doniraju. Transfuzija krvi je jedna od najčešćih intervencija u toku bolničkog lečenja pacijenata i nema alternativu, pa osobe koje prilikom povrede ili tokom operacije izgube znatnu količinu krvi, moraju primiti adekvatnu nadoknadu u vidu transfuzije

Zakonom je definisano da davaoci mogu biti sve punoletne osobe mlađe od 65 godina, koje su zdrave i dobro se osećaju. S druge strane, postoje ograničenja za određene grupe. Davaoci ne mogu biti hronični bolesnici, osobe koje su se lečile od malignih bolesti ili srčanih oboljenja, osobe koje su prethodnih 10 ili 15 dana bile prehlađene ili uzimale antibiotike. Davaoci ne mogu biti ni oni koji su u prethodnih šest meseci bili na operaciji, radili tetovažu ili pirsing.

Ćirkoviš pojašnjava kako da li daje krv po pozivu ili po svojoj nekoj potrebi i otkriva da i je nekada upoznao nekoga kome je njegova krv pomogla. Ove godine je zabeležio 50. davanje krvi i nema nameru da više praviš pauzu, te objašnjava imaju li redovni davaoci poput njega neke benefite kao u drugim zemljama.

Prilog pogledajte na početku ove vesti