Francuz poznat po humanitarnom radu na Kosovu, postao je državni sekretar ministarstva spoljnih poslova. On će ubuduće voditi Upravu za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. Šta je Arnoa Gujona kvalifikovalo za ovu funkciju istražuje ekipa emisije "Među nama" TV Nova S.

Do sada je bio poznat po milionima evra koje je doneo narodu na Kosovu. A veliku ljubav prema srpskom narodu Arno Gujon od sada će moći da pokaže i kao direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

„Ово је част за мене лично али и за целу моју породицу. На мени је сада велика одговорност. Не представљам више само себе или своју хуманитарну организацију, већ Државу Србију“, objavio je Arno Gujon na Instagramu.

Šta je 35-ogodišnjeg Francuza kvalifikovalo na ovu funkciju? U srpskim medijima o njemu smo godinama unazad slušali sve najbolje. Osnivač je nevladinih organizacija „Solidarnost za Kosovo“ i „Inicijative za natalitet i ostanak mladih u Srbiji“. Autor je četiri knjige o Srbiji i Kosovu, a zbog svojih aktivnosti je dobio brojna priznanja, između ostalog Orden Svetog Save prvog reda, Orden Njegoša prvog reda i Zlatnu medalju predsednika Srbije za zasluge. Ali postoji nešto o čemu mediji u Srbiji ne govore.

„On se kandidovao na izborima 2011. i čak Marin Lepen, koja je najpoznatiji predstavnik desnice, se distancirala od njega. To je čovek koji ima loše mišljenje o islamu u celini, učestvovao je u krugovima u kojima su ismejavali pripadnike islamske vere tako što su nosili maske sa svinjskim likom“, rekla je bivša ministarka za dijasporu Milica Čubrilo Filipović.

Prema njenim rečima, Gujon je jedno vreme čak bio nezvanično non grata u francuskoj ambasadi u Beogradu i onda kako su se vremena menjala i kako je došao Vučić onda je počeo učestalije da kuca na vrata, pa je primljen.

Prema mišljenju Aleksandra Popova iz Centra za regionalizam,  takav čovek ne bi bio poželjan ni u jednoj instituciji, ni u svojoj rođenoj zemlji u Francuskoj.

„Verovatno ima simpatije za Srbiju i za Srbe, ali ima onaj mračni deo njegove ličnosti koji ga ne preporučuje za takvo mesto. To je ono što je sporno i što je problem u celoj toj priči“, smatra Popov.

Da je u mladosti bio član Bloka identitaraca, ekstremno desne frakcije u Francuskoj, potvrdio je pre 3 godine gostujući na televiziji N1.

“ Što se tiče pokreta koji ste spomenuli on više ne postoji. On je oko sebe okupio nekoliko stotine članova i ja sam bio član šest meseci i to je bio moj način da podržim neke ideje, naravno ako sam u Srbiji angažovan, očekivano je da sam u Francuskoj angažovan oko nekih stvari. Naravno, imam pravo da se menjam i razvijam“, rekao je tada Arno Gujon.

Zbog ovakvih njegovih stavova, teško da će moći adekvatno da zastupa stavove svih Srba u dijaspori i regionu, kaže nekadašnja ministarka za dijasporu.

„Očigledno je da Arno Gujon ne može da ulije poverenje onom delu dijaspore koji je napustio Srbiju 90-tih godina kada se ta politika zastupala, niti onom delu koji je napustio zemlju pre 5, 6 godina kada je SNS tj.ex radikali ponovo na vlasti. Ti ljudi su otišli zato što to ne žele da slušaju“, rekla je Milica Čubrilo Filipović.

Šta će tačno raditi kao funkcioner Ministarstva spoljnih poslova, od Gujona danas nažalost nismo uspeli da saznamo, a neki od ciljeva uprave su očuvanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma, kojim se on inače služi.

Ceo prilog novinarke Nataše Jovanović možete pogledati ovde: