Građani umorni od protesta - pokazuje istraživanje Demostata: Za litijum najviše veruju struci

Ljudima je preko glave protesta zbog svega pa i litijuma. Ne znaju šta je domokratija a šta autokratija niti šta je od toga bolje za Srbiju. Najviše veruju struci, predsedniku svega 7 odsto. Ekološkim aktivistima 3, opoziciji isto toliko procenata. Šta je još pokazalo istraživanje Demostata, prenosi nam Dina Cepenjor, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Kada stručnjaci iz oblasti rudarstva i ekologije imaju dijametralno suprotne stavove o iskopavanju litijuma, kada je vlast malo za malo protiv rudnika, kada se na sednicama Parlamenta umesto o posledicama iskopavanja raspavlja o tome ko je i za koliko prodao zemlju da bi Rio Tinto kopao, nastaje opšta konfuzija pa građani koje smo pitali sednice skupštine o litijumu uglavnom ne prate, ali znaju šta misle.

Istraživači javnog mnjenja znaju da su građani zbunjeni, pa u najnovijem istraživanju Demostata pitanje o litijumu nije formulisano jeste li za kopanje ili ne, pošto veruju da se o tome opredeljuju napamet. Oni su za ili protiv bez realnih argumenata, kaže istraživač Srečko Mihailović, i dodaje da tek kada stavovi stručnjaka budu jasniji, moći će da se postavi i preciznije pitanja Za sada, u vezi sa iskopavanja litijuma postavljena su dva pitanja, kome najviše veruju i da li podržavaju ekološke proteste.

„Dve trećine kažu da imaju poverenje u mišljenje stručnjaka, na drugom mestu je poverenje u mišljenje AV, tako misli 7 posto ispitanika, ostali izvori mišljenja u koje građani imaju poverenja su znatno manji nekih tri posto i faktički nisu značajni. Ova činjenica da veoma veliki broj ljudi kaže da ima poverenja u stručnjake je dvosekli mač utoliko što su sami stručnjaci podeljeni u svom stavu prema otvaranju i kopanju litijuma“, kaže

Srećko Mihailović iz Demostata.

Od protesta su umorni, pa i ekoloških, a u sveopštoj konfuziji učestvuju i struka i vlast. Neretko i novinari.

„Mislim da nekada novinari podrazumevaju neke stvari pa imamo na televiziji anketu gde pitaju građane Srbije, da li imaju empatiju a mnogi građani Srbije imaju empatiju ali ne znaju šta znači empatija, ne znaju šta znači autokatija pa čak ne znaju ni šta znači demokratija“, kaže Zoran Panović, programski direktor Demostata.

Preko 50 posto građana je za demokratiju ali je tek nešto ispod pedeset posto za autokratuju. Veliki broj spreman je da sledi jakog lidera. Istraživanje je obuhvatilo i globalne trendove koji ne idu u prilog demokratiji.

„Globalno jačanje populizma i da su u modi jaki lideri koji rešavaju stvari od Putna, Erdogana, Orbana, Trampa, Netanjahua. Jel to kod nas izlazilo iz mode? Kod nas nije, ali bilo je i kod nas faza kada neki političari ili predstavnici nisu toliko forsirali svoju ličnost na taj način“, smatra Panović.

Opozicija definitivno ne forsira, a očigledno nema ni koga. A i kada forsiraju predlog zakona o zabrani iskopavanja litijuma i bora u parlamentu nemaju istaknutu ličnost kako bi narod voleo- tvrdi Panović i dodaje da možda opozicija ima jednu vrstu krize liderstva ili konkurentnosti liderstva, jer nema toliko jakog lidera, a vlast ima jakog lidera ali vlast putem svojih mehanizama i propagandnih i drugih donekle vrši kultizaciju te, ionako jake, političke ličnosti.

U toj propagandnoj kultizaciji, građani žive lepo, 66 posto zadovoljno je svojim životom, a zadovoljstvo mere krovom nad glavom.

„Najviše su bili nezadovoljni politikom i svojim delovanjem na opštinskom ili na nivou mesne zajednice. Čime su zadovoljni? Zadovoljni su svojom stambenom situacijom, zadovoljni su svojim porodičnim životom međuljudskim odnosima na poslu. Imamo situaciju da 88 posto ispitanika smatra da cene rastu dok plate ostaju iste a samo 8 posto ispitanika je odgovorilo da ima više nego dovoljno za pristojan život“, kaže psihološkinja Sara Kalember iz Demostata.

Kontradiktornosti koje se dobijaju ukrštanjem dobijenih podataka pokazuju i da ispitanici ne znaju do kraja šta je domokratija a šta autokratija niti šta je od toga bolje za Srbiju. Kao i da istovremeno 88 odsto njih misli da cene rastu brže od plata – a da ih 66 govori da je zadovoljno životom iako su najviše nezadovoljni time šta oni mogu da promene u politici. Pasivni a zadovoljni – u savremenoj političkoj teoriji taj sindrom se naziva zadovoljna ropkinja i označava mentalno stanje osobe koja posle godinja robovanja to želi i dalje da bude jer ne zna za bolje. Ona je, u teoriji, zbunjena. Kao i čitav narod koji ne zna da li je kopanje sigurno, profitabilno i da li će posle kopanja na tom mesti biti života. Da razbristri um treba onaj koji ga je pomutio.

„Ko je nadležan koga smo izabrali za vlast i oni koji imaju uticaja na javno mnjenje. A ako su oni ti koji zbunjuju narod, jel postoji neko treći? Nema trećeg, ne verujem u Boga“, kaže Mihailović

Prilog pogledajte na početku ove vesti.