Grad Beograd bez konačne odluke o padini Bajdina, šuma ili novi kvadrati

Grad Beograd još nije doneo konačnu odluku o sudbini padine Bajdina u naselju Mirijevo. Da li će se tamo graditi novi kvadrati ili će možda država štiteći interes postojećih stanovnika otkupiti taj prostor i tamo napraviti park. Za sada šanse za to nisu velike. Neko je na Bajdinu već bacio oko, a vlasnici zemljišta žele da ga se reše. Priča posle javne rasprave u gradskoj upravi nije ništa bliža raspletu. Nastavlja Dina Cepenjor, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Beograd ima ispod 15 posto zelenih površina. Samonikla šuma – Bajdina u Mirijevu je jedna od njih. U privatnom je vlasništvu lokalnih starosedelaca koji imaj pravo i na osnovu njega žele da prodaju svoju imovinu onima koji bi na to mestu digli nešto što bi se zvalo šuma-park a podrazumeva i zgrade i fontane i poslovni prostor, a i drvorede, kao i hiljade kvadrata ali i automobila koji ih prate.

Stanovnici iz grupe građana Mirijevo zeleno i zdravo, bore se za očuvanje šume. Jedni i drugi Mirijevci danas pred gradskom upravom zavađeni, a takve vlast najviše voli.

„Nećemo još uvek odlučivati po ovim primedbama što znači nečemo ni u korist građana koji se protive gradnji, ni onih koji su za gradnju, nećemo odlučivati dok Grad ne zauzme konačan stav o ovom prostoru“, rekao je Marko Stojčić, gradski urbanista.

U okviru javne rasprave o Planu detaljne regulacije za Bajdinu, održana je treća sednica Komisije za planove Grada Beograda. Na prethodne dve nije bilo reda u sali. Nije uspostavljen ni ovog puta.

Vlasnici parcela su za seču 66 hektara samonikle šumem, a za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa za oko 15.000 ljudi.

„Nama ide u prilog jer ako bi zemljište ostalo kako jeste nemamo nikakvu korist od toga samo štete a opterećeni smo plaćanjem poreza na to zemljište. 30:00 + 30:25 Da ne pominjem da je jednim delom već BajdIn izgrađen ne postoji kanalizacija puštaju fekalije po našim baštama i njivama, da su nesnosni smradovi koji nam onemogućavaju da priđemo našim parcelama. Da ne pominjem krađe koje su izražene. Šta se krade? Voće povrće sve živo. Jedostavno ne možemo da čuvamo puškama tamo digli smo ruke od svega“, kaže Tomislav Petrović, jedan od vlasnika parcele.

Mirijevci koji očuvanje postojećeg stanja ukazuju na moguće probleme sa klizištem koji bi nastali ukoliko bi se tu gradilo ali i na šumu bogatu stablima, koja Beogradu definitivno nedostaju.

„Jel rasprodaje se cela Srbija recite mi vi jel se rasprodaje ili ne da znamo da se svi selimo“, kaže Aida Milosavljević.

Usvajanje Plana detaljne regulacije za Bajdinu već su pre dve i po godine sprečili aktivisti neformalnog udruženja građana Mirijevo zeleno i zdravo, a prikupili su i više od 2000 potpisa stanovnika tog dela grada koji se protive novoj izgradnji.

„Javni interes je da se na području Bajdine o kome danas raspravljamo formira park šuma postoje vlasnici parcela čije je to privatno vlasništvo grad treba da otkupi te parcele po tržišnoj ceni i da donese novi plan i napravi park šumu koji će služiti svim stanovnicima prestonice“, kaže Đorđe Lukić iz Grupe građana „Mirijevo zeleno i zdravo“.

Osim Mirijevaca na javnoj raspravi i politički akteri.

„Kreni-promeni je stava da je potrebno sa vlasnicima parcela hitno napraviti dogovor dakle to znači da se ekspresno otkupi njihova zemlja a onda se ta zemlja može pretvoriti u zelenu površinu. Moramo pomiriti ta dva javna interesa“, rekao je Savo Manojlović.

„Umesto da se razgovara o odgovornosti nadležnih institucija koje su proizvele da ovaj proces ovako izgleda, umesto da su ga sanirale na početku, mere se interesi jednakih građana, rekla je Božena Stojić iz organizacije Ministarstva prostora.

„Mislim da ono što se dešava u praksi je da svim ovim institucijama odgovara da kreiraju ovakve procese odgovara im da se javne rasprave vode na ovaj način i da se mi kao građani sukobljavamo i pokušavamo da odredimo koji interes vredi više koji je važniji“, rekla je Stojić.

„Mi u postojećem stanju imamo na terenu namenu koja jeste od opšteg interesa. Zelene površine jesu nešto što je od opšteg interesa. Ovde, kada to ukrstimo sa pitanjem svojine zapravo imamo namenu od opšteg interesa na privatnom zemljištu i to je izvor sukoba“, zaključuje ona.

Samo da obe strane ne izvuku deblji kraj, a da investiror ne ušeta na velika vrata.

„Postoji interes ne znamo čiji verovatno investitora i pritisak se vrši na razne organe da oni aktiviraju ovaj plan“, kaže Nikola Cvetanović iz Grupe građana „Mirijevo zeleno i zdravo“.

Prodaja zemljišta može da se obavlja nevezano od urbanističkih planova, ali ukoliko nekome nije obećano da će se Plan usvojiti, taj neko nema interes da ulaže u to zemljište.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.