Vest koja je odjeknula poput bombe jeste da je Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina. Čemu doprinosi jedan takav potez i da li on zaista ima svrhu ili je simboličan u emisiji "Među nama" su govorili Vladimir Trapara iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu i profesor međunarodnog prava Tibor Varadi.
Varadi kaže da ga nije iznenadilo zato što je podignuta optužnica jer je Ukrajina prethodno prihvatila Međunarodni krivični sud za dela na njenoj teritoriji.
„Ni Ukrajina, ni Rusija, pa ni Amerika, ni Izrael, ni Kina, ni Indija nisu članice tzv. Rimskog statuta, a to je Međunarodni krivični sud. Ali član 12. statuta dozvoljava da neka zemlja koja nije član bude saglasna ako jer reč o delima na njenoj teritoriji. I tako se i Ukrajina uključila i nije iznenađenje što se nešto pokreće. To da se krivični postupak pokreće protiv prvog čoveka Rusije je za mene iznenađenje i ja u tome vidim više politički gest“, istakao je Varadi.
Trapara navodi da ukoliko je ovo politički gest, onda je sud u Hagu sud koji nije nezavistan i podložan je na strane uticaje.
„Za Putinom su izdali poternicu zbog krivičnog dela koje se kvalifikuje kao ratni zločin, premeštanje dece iz Ukrajine u Rusiju. Za Putina kažu da je čak lično učestvovao sa drugima i radio na tom krivičnom delu. Prebacivanje dece iz jedne nacionalne, verske, rasne, etničke grupe u drugu može da se podvede i pod zločin genocida, tako da me ne bi čudilo da u budućnosti i to prišiju Putinu“, naveo je Trapara.
Pogledajte celo gostovanje:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar