1
I dok u Skupštini traje rasprava o rebalansu državnog budžeta, građani Srbije se, sve više, zadužuju kod banaka. I nije reč o stambenim, ni o keš kreditima! Najveći rast u periodu od septembra 2023. do kraja avgusta 2024. godine, beleže upravo "ostali krediti", a kako kažu u Udruženju banaka, među njima su na drugom mestu oni refinansirajući. Kako računamo, šta sanjamo, a šta se događa u realnosti? O tome razgovaramo sa Goranom Radosavljevićem ekonomistom i Dušanom Uzelcem sa portala "Kamatica".
Na pitanje koliko zaduživanje države i rebalans budžeta može da utiče na budžet pojedinca Radosavljević kaže da je prvi pojedinačni rashod države je transfer stanovništva, za penzije, pralte, zaposlene u državnoj upravi i neka socijalna davanja.
„To je skoro 2/3 budžeta, da ima više novaca država bi više davala kroz te transfere. Godinama govorim o jednom paradoksu, u Srbiji se hrana kupuje na poček a nekretnine za keš. Brine me rast potrošačkih i keš kredita, od 2011. godine porasli su pet-šest puta. Te godine je odnos stambenih i potraošačkih kredita bio 1:1 a sada je 1:3. Nije normalno da je 90 nepokretnosti kupljeno za gotovinu“, naveo je ekonomista.
Uzelac je napomenuo da mi krpimo kraj sa krajem iz dana u dan.
„Ljudi uzimaju kredite iz različitih razloga, neko da bi sredio zube, školuju decu, neko od tih novaca ide na Maldive…Hrana se uglavnom kupuje na čekove“, objasnio je Uzelac.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Stepanović: Ako kredite za EXPO budemo vraćali zaradom od litijuma trebaće nam 600
