0
Zarada, radno okruženje, ili balans posla i onoga što sledi nakon posla. Koliko se lako ili teško uklapaju u kompanije i organizacije u kojima rade, i zašto neke angažuju stručnjake koji im pomažu da se generacija Z prilagodi njihovom načinu rada. Da li im je mentalno zdravlje ispred karijere? O ovome razgovaramo sa Mirjanom Pantić, profesoricom na univerzitetu Pejs u Njujorku i Srđanom Janićijevićem, jednim od vodećih predavača u oblasti menadžmenta.
Komentarišući generaciju Z, sa kojom je kao profesorica u stalnom kontaktu, Mirjana Pantić kao njihovu glavnu karakteristiku ističe to, da ih osim posla zanima i napredovanje na istom, i da imaju priliku da se njihove ideje čuju na poslu. To je, kaže, generacija koja ne želi samo da ispunjava želje poslodavca već hoće da vide šta ta kompanija ima da im ponudi.
„To je generacija koju zovemo digital native, odrasli su uz pametne tehnologije i njihov način komuniciranja je malo drugačiji. Ne vole baš da komuniciraju telefonom ili preko elektronske pošte, više vole kratke poruke. Postoji uvreženo mišljenje da ne vole komunikaciju licem u lice, međutim, to nije tačno, oni vole kombinaciju komunikacije koja se dešava u virtualnom svetu i one licem u lice“, objasnila je Pantić.
Obrazovni sistem je taj koji treba da pripremi mlade za tržište rada, smatra Janićijević i kao primer navodi da je danas mladima lakše da završe fakultet, treba manje rada i truda nego ranije, i ako nakon toga uđu u neku korporaciju koja je visoko zahtevna, mladi će imati drugačija očekivanja.
„Ne može se očekivati da neko, ko se bavi finansijama bude fleksibilan u svom poslu, jer brojevi nisu fleksibilni. Postoji veliki broj poslova gde je ta relativnost, da li sam i kako raspoložen, nebitna. Ljudi ne mogu da uđu u ozbiljnu organizaciju, koja ima organizacionu kulturu i dobro postavljen sistem, ukoliko nisu kulturološki fit za to,“ ocenio je Janićijević.
Kompanije treba da budu pripremljene za ovu generaciju smatra Pantić jer neka pitanja na kojima oni insistiraju su jako važna i odnose se baš na njih.
„To je prva generacija koja se suočava i pogađaju je problemi, kao što su globalno zagrevanje, ratovi, mentalno zdravlje, tako da su oni, zbog stresa koji su prošli od kovid pandemije a sada inflacije, više zabrinuti za svoju budućnost i žele da rade u kompanijama koje imaju razumevanja za njih. To su društveno odgovorne kompanije, u Americi naprimer, u okviru ljudskih resursa imate ljude koji se bave mentalnim zdravljem mladih“, navodi Pantić i objašnjava da je generacija Z osetljivija jer je odrasla uz digitalne tehnologije a potom je za vreme epidemije prošla period izolacije i potrebna im je veća priprema da se integrišu u kulturološke tokove u okviru kompanija.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
BONUS VIDEO: Crvena linija o uzrocima i budućnosti mladih u regionu