Gde su pare izdvajane za fabrike za preradu otpadnih voda?

Sve svoje fekalne vode, ne računajući septičke jame, Beograd izliva u dve velike reke. Radovi na fabrici u Velikom selu ne mrdaju već 12 godina, a ona bi rešila 80 odsto problema. Ako glavni grad ne prerađuje otpadne vode, za ostale u Srbiji ne treba ni pitati, mada je Šabac svoju fabriku otvorio 2015, ali postrojenje ne radi u poslednje dve. Još je nekadašnji ministar ekologije Trivan izračunao da za prečišćavanje otpadnih voda u celoj Srbiji treba 5 milijardi evra. Para je za tu namenu bilo, ali nisu u vidu čiste vode završile u reci. Gde jesu - saznajte u priči Dine Cepenjor.

Voda u Zrenjaninu je otrovna, u Majdanpeku je nema svaka dva dana, u Gornjem Milanovcu je danima nema. A nema ni postrojenja za preradu otpadnih voda. Od potrebnih 359 postrojenja Srbija raspolaže oko 40, a pola od toga nije u funkciji.

„Jako mali deo otpadnih voda se prečišćava ali to je zanemarljiv procenat i na samom smo začelju Evrope kada je u pitanju procenat voda koje obrađujemo“, kaže Jovan Rajić iz RERI.

Publikacija „Mutne vode“, koju je danas objavio Regulatorni insitut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), investicije namenjene izgradnji tehnologije u sektoru prečišćavanja otpadnih voda, zasnovane su na kreditima koje je uzela država. U publikaciji se navodi da će za potrebe prećišćavanja gradskih otpadnih voda u Srbiji biti potrebno oko 4,3 milijarde evra, a to prema planu za implementaciju EU Direktive o prečišćavanju gradskih otpadnih voda. Ugovori koje je Srbija zaključivala sa Evropskom investicionom bankom, Nemačkom razvojnom bankom i drugima nisu dostupni javnosti.

„Kada se zatraže od ministarstva, kada se zatraže od lokalnih samouprava oni nisu spremni da dostave informacije koje odnose na ove projekte pozivajući se na tajnost ugovora sa kreditorima, dakle sa bankama koje finansiraju ove ugovore i gde se vrte milijarde evra koje u narednom periodu treba da budu uložene u ovu vrstu projekata“, kaže Rajić.

„U situacijama kada se ugovara nešto direktno na osnovu međudržavnog sporazuma s kim će se raditi posao, onda imamo veliki rizik da plaćamo više nego što bismo inače morali da je postojala neka konkurencija, neko nadmetanje za ceo taj posao“, kaže
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

Koliko više je plaćeno javnost ne zna, a ima pravo na te informacije.
„To svakako jesu informacije od javnog značaja javnost ima pravo da zna kako se troši novac iz budžeta ove zemlje. 02:38 + 03:34 Izbor gradova i način na koji se određuju i biraju nije jasno utvrđen i mi nemamo informacije ni o tome, počev od toga dakle to je prvi problem na koji nailazimo“, kaže Rajić.

A birao je Goran Vesić, koji je tokom godina imao razne funkcije na nivou države i grada, gradove u kojima se postavljaju postrojenja za preradu otpadnih voda.

„Evo nas ovde fabrika za preradu otoadnih voda vranje, fabriku za preradu otpadnih voda ima Vranje. Sad radimo jednu u Beogradu radićemo još to republika radi naravno. Izgradnja prvog industrijskog postrojenja za preradu otpadnih voda je istorijski događaj i za beograd i za srbiju. kao što znamo do kraja 2025. godine postoji rok po kome sva kompeletna industrija na teritoriji koja ima otpadne vode mora da izgradi ovakva postrojenja. Mi imamo pet nezavisnih kanalizacionih sistema i na kraju svakog se nalazi fabrika za preradu otpadnih voda. Najveća je u Velikom selu ona pokriva milion ljudi i njenom izgradnjom ćemo ukinuti 80 posto svih izliva kanalizacije u Savu i Dunav“, govorio je Goran Vesić.

Gradska opozicija podseća da se više od deset godina na mestu gde je odavno trabalo da bude fabrika za preradu otpadnih voda ne radi ništa.

„Na gradilištu fabrike u Velikom selu gde smo mi bili nekoliko puta apsolutno nema ničega, razlog tome je naravno novac jer šta je drugo motiv SNS. Vučić, Vesić, Siniša Mali, Irena Vujović i slični zamajavaju Beograđane već godinama da će dobiti fabriku za preradu otpadnih voda. Ono što je istina je da se svake godina u beogradske reke izlije 60 hiljada olimpijskih bazena fekalnih voda i njih apsolutno nije briga za to“, rekla je Ana Gođevac iz Stranke slobode i pravde.

Nedavno je započet projekat finansiran iz velikog kredita Kine, kroz program poznat kao „Čista Srbija“, vredan oko 3 milijarde evra i namenjen izgradnji oko 5,200 km kanalizacije u 69 jedinica lokalne samouprave. Kako se navodi u publikaciji Mutne vode, javnost ne zna tačne informacije. Informacije od ministarstva građevinarstva o tom projektu je tražila Tranparentnost.

„Skrenuli smo pažnju ministarstvu da smo od Vlade Srbije dobili zvaničan odgovor da taj projekat nikada nije usvojen da ne postoji faktički. Međutim ministarstvo je opralo ruke i reklo da taj sajt uređuje njihov implementacioni partner na tom projektu tako da mi nemamo nijedan zvaničan sajt države Srbije gde bi mogli građani da se informišu o projektu vrednom nekoliko milijardi evra“, kaže Nenadić i dodaje da je slična situacija i sa drugim infrastrukturnim projektima.

„Dobijamo već 10 godina slike Gorana Vesića i drugih političara kkao potpisuju neke memorandume sa Kinezima da bi nas obavestili da je Vučić potpisao neki memorandum sa Francuzima. Sve bez tendera potpuno netransparentno, niti znamo ko će da radi i koliko će da košta niti znamo za rokove“, kaže Gođevac.

“ Kad tad jednog dana će se ta pitanja postaviti i odgovornost pojedinaca“, ističe Biljana Stojković.

U dokumentu „Mutne vode“ se zaključuje da je određeni nivo prečišćavanja dostupan za samo oko 10 odsto stanovništva Srbije.

„Kao što vidite savršena je voda. Ovo je naša česmovača. Niko nema bolju vodu nego Beograd“.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.