Gde će umetnici iz BIGZ-a

Nakon dve decenije došlo je vreme za iseljavanje umetnika iz zgrade BIGZ-a. Novi vlasnici, kompanije "Marera" i "Aleksandar gradnja" dali su rok, koji ističe sutra. Desetine korisnika oko 4.000 kvadrata i 4 sprata zgrade koju je projektovao Dragiša Brašovan, ostaju bez prostora za rad. Zato traže pomoć institucija u pronalaženju novog adekvatnog prostora. Za sutra u podne najavljuju skup ispred zgrade u kojoj su nekad radili.

Za Ivana Petrovića i ostale korisnike prostora u zgradi nekadašnjeg BIGZ-a, ova reč značila je i ostanak bez prostora u kom su radili i bili deo alternativne kulturne scene Beograda. Monopol ili ne, kvadrati nekadašnjeg zavoda postaće mesto gde će po svemu sudeći hodati japiji.

„Sve se prodalo, BIGZ se prodao, Cetinjska je u najavi da će da se proda, Ciglana isto, znači mesta nestaju i uopšte se ne nudi alternativno rešenje. BIGZ je već 20 godina kvart za umetnike koji uglavnom ima svaki veliki grad u Evropi, to je BIGZ bio u Beogradu. Beogradu je definitivno potreban takav kvart, neko mesto gde imate muziku, predstave neke alternativne scene. Napuštamo zgradu, mnogi su se iselili. Ja još nisam, kuda idemo to još ne znamo“, kaže muzički producent Ivan Petrović.

„Ja sam slikarka, tako da je meni jako značio prostor u smislu ateljea gde mogu da pripremam svoje radove, izložbe, tako da sam lično ovde pripremila skoro sve svoje izložbe. Tu su naravno i muzičari, što su bile i probe i škole, sport, raznorazne stvari su se ovde dešavale, tako da značilo nam je kao prostor za stvaranje, za rad“, kaže akademska slikarka Nina Ivanović.

A za radnike u kulturi, novca iz budžeta nikad nema dovoljno, pa je 4 evra po kvadratu bila mera koju su korisnici, nekada najveće štamparije na Balkanu, mogli da plaćaju. Međutim, BIGZ je vremenom, kako kažu, postalo nešto značajnije od samog prostora za stvaranje.

„Vremenom je postalo mesto kao ono kad dođeš u neki grad, pa pitaš gde treba da idem, to je bio BIGZ. To je svaki stranac znao da treba da dođe ovde, jer ovde je kul i ovde se dešava nešto, gde je zabava, kultura, umetnost. Beograd ima puno mesta, definitivno puno napuštenih zgrada, milion i po kvadrata gradske površine koja je neiskorišćena“, objašnjava Ivan Petrović.

Akademska slikarka Nina Ivanović  ističe da ono što je sad problem, jeste što takav prostor ne postoji u gradu, ne nudi se i manje više, to je ono čime sutra želimo da skrenemo pažnju na ovom protestu, da jako puno ljudi gubi svoj prostor za rad.

Upravo je to razlog za sutrašnji skup u podne ispred zgrade BIGZ-a, gde će se alternativni umetnici obratiti gradskim institucijama u nadi za pronalazak novog mesta za rad u nekom od milion i po kvadrata praznog prostora u vlasništvu grada. Od grada, kako kažu, ne traže ništa džabe, već samo mesto gde će biti sigurni da ih neko opet neće iseljavati.

Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S novinara Đure Svilara možete pogledati ovde: