Policajac belac je pri hapšenju ugušio sugrađanina crnca i to je bio dovoljan povod za ulične nerede u Sjedinjenim Američkim Državama. Ubrzo su svoj vid protesta izrazili najpre igrači američkog fudbala, da bi klečanjem pre početka meča ovaj vid protesta preuzeli i igrači pojedinih reprezentacija na evropskom prvenstvu u fudbalu.

Ko je već klečao, ko će tek, a ko nikako neće na kolena na travnatim terenima širom Evrope i zašto je za neke reprezentacije solidarnost u borbi protiv rasizma pre početka utakmice problem?

„Možemo da kažemo pre svega da je čitava ta priča krenula, kad govorimo o Evropi iz Engleske i Velike Britanije gde su rasna pitanja i rasni model izraženiji nego recimo u nekim drugim zemljama. Potpuno je očekivano da društva gde nema razmirica te vrste neće prihvatiti tu vrstu poziva. Time zapravo reprezentacije koje ne žele da kleče ne žele da ulaze ni u jednu vrstu političkog izjašnjavanja“, objašnjava sociolog Dalibor Petrović.

Sportski novinar Smiljan Banjac kaže da je njegov ugao takav da to na neki način i nije potrebno.

„One majice koje se inače nose ispod svakog dresa i pre početka utakmice, a ukazuje se bukvalno na Svi ujedinjeni u borbi protiv rasizma, da je to dovoljno. Svi smo svedoci toga da rasizma ima naravno i u sportu i da se na određeni način protiv toga treba boriti i iskoreniti to apsolutno“, smatra Banjac.

Dilema koja prema mišljenju sociologa Petrovića nadilazi sport, jeste da li je čin klečanja u borbi protiv rasizma politika ili odluka pojedinca, s obzirom da živimo u doba kolektivnog pritiska i izjašnjavanja.

„Imamo nešto što se zove trend kensel kulture ili kulture otkazivanja, gde zapravo sve češće vidimo da zajednica vrši pritisak da se ljudi kolektivno pridržavaju određenih normi ili vrednosti. Drugim rečima, pojedinac ima slobodu da odbije, ali ako bi jedan pojedinac odbio da kleči u reprezentaciji Engleske ili bilo kojoj drugoj reprezentaciji, nesumnjivo da bi on došao pod udar javnosti“, kaže Petrović.

„Zbog čega sada mora da se klekne, meni je to pitanje koje jednostavno nema osnova, dakle stvar je pojedinca da li će to želeti da uradi ili ne. Konkretno evo da sam ja član reprezentacije fudbalske, ne sada što sam ja drugačiji od ostalih, postavio bih sebi pitanje, ako nije obavezujuće da li bih to uradio, ja to ne bih uradio“, kaže Banjac.

Po ovom pitanju izjasnio se i Olimpijski komitet koji je zabranio bilo kakvu vrstu klečanja ili protesta na predstojećim Olimpijskim igrama u Tokiju, time izražavajući da postoje kontraverze oko toga da li ili ne zauzimati političke stavove na sportskim događajima.

Ceo prilog u emisiji „Među nama“ TV Nova S novinara Đure Svilara možete pogledati ovde: