Fronteks i Srbija: Koliko razumemo potpisano? 

Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu Fronteks će, nakon odobrenja Narodne skupštine, imati svoje pripadnike na našim graničnim prelazima. Naša ekipa proveravala je kolika će biti ovlašćenja Fronteksa na teritoriji Srbije.

Reporter: Nemanja Vidić

Uglavnom stacionirani kod Ekonomskog fakulteta, brojni migranti imaju reči hvale za Srbiju. Međutim, sa graničnih prelaza ne nose lepe uspomene.

„Nemaju milosti, ni prema deci ni prema ljudima. Na primer grčka policija dosta tuče, čime stigne. Lome nam telefone, uzimaju novac. Sa druge strane, rumunski policajci su jednom našem prijatelju razbili glavu i srpska policija ima tu sliku“ kaže jedan migrant, a na pitanje da li se plaši odgovara:

„Da, mnogo ih se plašimo. Ono što ljudi slušaju o Evropi i demokratiji, mislim da je laž. Oni nemaju milosti“.

2019. godine u Beogradu i Skoplju potpisan je sporazum kojim se definišu zadaci i obaveze pripadnika Fronteksa u saradnji sa Graničnom policijom kada je reč o ilegalnim migracijama. Nakon što narodni poslanici izglasaju Zakon o potvrđivanju sporazuma između Srbije i Evropske unije, na našim granicama postojaće pripadnici Fronteksa. Iz Komesarijata za izbeglice i migracije poručuju da je u interesu svake države da im granice budu dobro obezbeđene i sigurne.

„Za Srbiju je izuzetno važno da sarađuje sa međunarodnim organizacijama i agencijama koje mogu da doprinesu boljem upravljanju i zaštiti granica. U tom smislu i sporazum Srbije i Fronteksa je jedan od načina da se bezbednst poveća, a građanima pruži veća sigirnost kad je reč o kontrolisanju iregularnih migracija“ navode iz GFX komeserijata.

Sa druge strane, pojedini aktivisti ukazuju na široka ovlašćenja i imunitet od pravnog gonjenja pripadnika Fronteksa u Srbiji.

„Vrlo često se ti imuniteti koriste kao vrtsa izgovora za izbegavanje odgovornosti. Znate, kada vama Mađarska prekši ljudska prava na granici, vi tužite Mađarsku EU sudu, ali kada to uradi agent Fronteksa, vi ne možete da tužite EU bilo kojoj organizaciji“ kaže Nikola Kovačević, pravnik.

Kovačević poručuje da agenti Fronteksa sada ne mogu odgovarati po odredbama krivičnog zakonodavstva Republike Srbije, odnosno biće izuzeti od odgovornosti
ukoliko učine krivično ili neko drugo sporno delo.

„Ono što je suština jeste da svaku nezakonitost jedino će moći da se dešava na nivou internih pritužbenih mehanizama koji postoje u Frontesku, što znači da će direktor Fr. ili neko telo koje oforme odlučivati o tome da li je eventualno neki službenik Frotneksa koji je na granici sa Bug. i Mak. prekršui zakon. Šta to znači u praksi – da će Fronteks izbegavati odgovornost, kao što je i do sada“ ističe Kovačević.

U svetu trenutno ima skoro 80 miliona prisilno raseljenih osoba, a u Srbiji u 19 prihvatnih i centara za azil boravi nešto više od 6 hiljada ljudi.