Stupanje na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz robe iz Srbije u Rusiju, Kazahstan, Belorusiju, Jermeniju i Kirgiziju. S obzirom da spoljnotrgovinska razmena sa pomenutih pet država čini samo 6 odsto od ukupne trgovinske razmene Srbije sa svetom, pitanje je koliko sporazum znači našoj zemlji?

Novinar: Đuro Svilar

Hoće li srpski proizvođači mesa, sira, rakije i cigareta zaraditi na Sporazumu koje je Srbija sklopila sa Evroazijskom ekonomskom unijom, ili je reč o čistoj simbolici i politici?

„Ja mislim da on ima samo simboličan značaj. U pitanju je jedna tehnička stvar koja neće imati značajniji uticaj na porast naše spoljne trgovine. Jedina praktična posledica stupanja na snagu ovoga sporazume jeste širenje zone slobodne trgovine na Jermeniju i Kirgistan, što je za naše izvoznike potpuno irelevantno i neko sitnije proširivanje kvota, odnosno bescarinskog uvoza u ovih pet zemalja“ kaže Nebojša Lazarević iz Centra za evropske politike.

„Srbija je malo tržište, mala zemlja, privreda sa malim kapacitetima. Ona nije učesnik u tom sporazumu koja će jako mnogo moći da profitira. Pitanje je veliko šta je to šta mi možemo izvoziti zemljama centralne Azije, šta mi možemo izvoziti jednom Kazahstanu, Belorusiji, Rusiji?“ upitala je Jelica Kurjak nekadašnja ambasadroka Srbije u Rusiji.

Predsednik Privredne komore Srbije ima odgovor.

„Potpisani su brojni veliki ugovori sa tekstilnom kompanijom, potpisuju se sa Jumkom, Tigrom iz Pirota o proizvodnji i izvozu na rusko tržište. Ukoliko nekada letite Aeroflotom, sve cipele koje stjuardese nose su proizvodedene u našoj fabrici. Kada pogledate celu Rusiju, pa tržište belog sira u celoj Rusiji, u svim supermarketima od Vladivostoka do Sankt Petrsburga, 25% tržišta drži mlekara Šabac“ rekao je Marko Čadež.

Ipak, pored trgovinskog znajačaja, ovaj sporazum bi mogao da ima i političke posledice.

„Mi se nismo odrekli puta u Evropsku uniju i to svi moraju znati ko se bavi tim poslovima, da ćemo mi morati prekinuti sve sporazume sa zemljama centralnoazijskim, Rusijom itd, sporazume te vrste, ako bi se pridružili Evropskoj uniji“ ističe Kurjak.

Kako sada stvari stoje Srbija pre 2025. neću u Evropsku uniju, što će značiti da Brisel bar do tada neće voditi našu spoljnu trgovinu, samim tim Srbija će moći da pored ugovara sa Evropskom unijom, sprovodi CEFTA i Evroazijski ekonomski sporazum.

BONUS VIDEO: Nezadovoljni stanovnici Ostružnice