Najava da će u dolini Jadra nastati rudnik litijuma izazvala je buku i bes stanovnika plodne mačvanske zemlje. I dok je za vlast dolazak australijskog Rio Tinta “projekat veka”, stanovnicima dvadesetak sela lozničkog kraja to je prestanak života na kakav su navikli. Zato sve sve glasnije čuje njihova krilatica - “Marš sa Drine”.
Tim povodom, gošća emisije “Probudi se”, bila je novinarka i repoterka televizije Nova S Teodora Vasiljević, koja je nedavno boravila u Loznici i razgovarala sa tamošnjim meštanima. Pored Teodore, gošće Nevene Madžarević bile su i Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i Margareta Milosavljević, viši savetnik za zaštitu životne sredine iz kompanije “Rio Tinto”
“Rio Tinto je došao u Srbiju 2004. godine, odnosno u taj kraj. Oni su tamo pronašli jednu rudu kojoj su dali ime ‘jadarit’, koja je specifična i koja se samo nalazi u tom predelu i ona se sastoji od litijuma i bora. Ukoliko bi se krenulo sa iskopavanjem, loznički kraj bi mogao da zaodovljni deset odsto svetske potrebe za litijumom. To dovoljno govori o interesovanju ove komapnije za ovaj kraj”, objasnila je ona.
Prema njenim rečima, građani sa kojima je razgovarala su izrazili veliku sumnju kako će pomenuto iskopavanje uticati na životnu sredinu i na njihove živote.
“To je jedna predivna dolina i veoma plodno područje. Ljudi se bave poljoprivredom, dosta mladih ostaje u tim selima. Oni se plaše da će prilikom otvaranja tog rudnika toksični materijali zagaditi njihove oranice i da neće moći da žive od svoje delatnosti. Takođe, oni brinu da bi iskopavanje rude moglo da zagadi Drinu i Jadar. Oni se plaše da bi to zagađenje moglo da stigne i do Save i da ne bi bilo zagađani delovi lozničkog kraja, već i Šabac, Sremska Mitrovica, pa sve do Beograda”, istakla je Vasiljević.
Prema rečima Dragane Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, sumnjivo je koliko će se vode koristiti za potrebe rudnika, jer je rečeno kako je to poslovna tajna firme.
“S jedne strane sam čula da će se voda uzimati iz reke Drine. Tu sam shvatila da će biti velika potrošnja vode. Neki podaci iz opštinskih dokumenata, gde Rio Tinto traži dozvolu za početak eksplatacije, navode da će oko tri hiljade kubika vode da se uzima iz Drine, a da će u Jadar da se vraća 50 odsto više. Tih 50 procenata već ukazuje da će se sa tom vodom, koja je došla iz Drine do rudnika, u Jadar otpuštati otpadni materijali koji će nestati tokom prerade rude. To znači ostaci kiselina, njihovi soli, toksični elementi. To je već bio znak da će doći do zagađenja reke Jadar, koja se uliva u Drinu“.
Odgovarajući na tvrdnje Đorđević, Margareta Milosavljević, viši savetnik za zaštitu životne sredine iz kompanije “Rio Tinto”, istakla je da njena firma neće zahvatati tri hiljade kubika vode iz Drine, već hiljadu.
„Mi smo sve usaglašavali sa zakonskom regulativom Srbije i EU. Mi nećemo zahvatati tu količinu vode koliko je Dragana navela. Nećemo zahvatati iz reke Drine, već iz aluvijona, odnosno delova reke koji su već zagađeni ranijim aktivnostima drugih firmi. Mi razumemo da postoji zabrinutost i to niko ne spori. Mi smo svesni toga da će biti uticaja na ekološki sistem u onoj meri koliko je dozvoljeno. Narušiće se sadašnji status biodiverziteta, ali ćemo uložiti najbolje dostupne tehnike koje postoje da bismo sve mogli da prečistimo. Apsolutno nije tačno da će otpad stiće do Save, Dunava… Samo za sistem za pričišćavanje otpadnih voda kompanija planira da uloži preko 35 miliona evra. Ne možemo ovaj projekat upoređivati se rudnicima s početka 19. i 20. veka. Javnost će takođe biti uključena u sve naše odluke”, poručila je predstavnica kompanije “Rio Tinto”.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare