Dve hiljade ljudi, među kojima i 40 dece u Srbiji čeka transplantaciju organa

Dve hiljade ljudi u Srbiji čeka na transpantaciju organa. Među njima je i čedrdesetoro dece. Iako program donorskih kartica postoji odavno, on je nekim proceduralnim preprekama prilično obesmišljen navode iz udruženja pacijhenata. Ministar zdravlja navodi da još čeka da se o tom pitanju izjasni i Srpska pravoslavna crkva. Na beogradskom Trgu republike današnju akciju koja treba da utiče na svest svih, ispratila je Ana Zulbehar, reporterka Dnevnika na TV Nova.

2.OOO peščanih satova u centru Beograda, po jedan za svaku osobu u Srbiji kojoj vreme curi dok čeka najvažniji poziv. Jedan je namenjen Željki Bojić, koja je dve godine na listi čekanja za transplataciju jetre.

„Svaki dan je jedna velika borba i jedno novo preživljavanje, jer mi ne živimo nego preživljavamo zato što nam se vreme broji nešto drugačiji, mi svaki dan iščekujemo taj najvažniji poziv i nadamo se da će do kraja dana da telefon zazvoni da će pozvati lekari iz Urgentnog centra i reći da se pojavio donor za nas“, kaže Željka Bojić iz Udruženja pacijenata „Zajedno za novi život“.

Zazvonio je telefon posle 11 godina čekanja Lazaru Čoliću, ali poziv nije stigao iz Urgentnog centra Srbije.

„Ja sam taman završio sa dijalizom i stiže mi poruka iz Minska da ima organ za mene i da me očekuju, ja sam sigurno pola sata sedeo u kolima i plakao, nisam verovao, toliko godina sam išao na dijalizu, već sam igubio nadu da će se to ikada desiti“, priznaje Lazar Čolić.

Jedno da, može spasiti čak osam života. Ohrabrujuća činjenica za sve one koji čekaju, ali je statistika poražavajuća. Uz saglasnost šest donora, od početka godine urađeno samo 19 transplantacija, iako se takve operacije u Srbiji rade već pola veka. Uprkos predrasudama o navodnim zloupotrebama većina građana, pema anketi koju je radio Ispsos, čak 82 odsto, podržava doniranje organa.

U Srbiji krajnju odluku o tome da li će nečiji organi biti donirani donosi porodica preminulog. To teško, ali nepokolebljivo da, izgovorio je profesor Zoran Dragišić posle smrti supruge.

„Ni jednog trenutka se nismo dvoumili, i danas posle šest godina sam siguran da smo učinili pravi potez, donirano je njeno srce, bubrezi, jetra, rožnjače, više ljudi su dobili njene organe, i nadam se da su ti ljudi dobro“, kaže Dragišić.

Ipak takvu odluku nije lako doneti i često se ne slaže sa željom koju je za života imala preminula osoba. Ove godine 15 porodica odbilo je da donira organe svojih najbližih koji su doživeli moždanu smrt. Izmene zakona koje bi, tvrde, udruženja pacijenata povećale broj donora – na čekanju su već tri godine.

„Mi želimo da kroz zakon svako ima pravo da donese odluku na koji način će se postupati sa njihovim organom psole smrti, da to bude moja odluka, da se posle toga ne pita moja porodica, da to bude kao moj tetstament“, kaže Ivana Jović, udruženje “Donorstvo je herojstvo”.

Udruženja navode da nisu dobili poziv za učešće u radnoj grupi iako im je ministar zdravlja to obećao pre skoro pola godine. Lončar objašnjava da lošu statitiku ne menja zakon, već svest svih građana

„Nas ni jedan zakon ne sprečava da budemo donori. Je l vi stvarno mislite da bi mi u Srbiji ovakvi kakvi jesmo mogli da se oglušimo o porodicu kada je nešto takvo. Da je neko potpisao da bude donor i dođu njegova deca, supružnici i mi kažemo ne važi to što ste se vi predomislili i nećete, i mi na silu od njih koji su nastavili da žive uzimamo organe“, kaže Zlatibor Lončar, ministar zdravlja.

„Ne bih se složila, mi smo od početka godine oko nekih 30ak zatraženih saglasnosti, hrvatska je imala 90, imamo nominalnu razliku od 60, to je prostor za unapređenje sistema, u svakoj bolnici gde postoji intenzivan nega mora da postoji kordinator za darivanje, koji će u tom trenutku postaviti pitanje, sa druge strane ne možemo da krivimo građane, to su nam u hr rekli, građani od čije empatije zavisiimo, ne mogu da budu krivi zašto se transplartacije ne rade. država je neophodno da pokrene nacionalnu kampanju“, kaže Jović.

U toj nacionalnoj kampanji, kaže Jović, moraju da učestvuju i država i udruženje i crkva, koje za sada ne izjašnjava, uprkos pozivima ministra zdravlja. Udružena kampanja vodi se u Hrvatskoj već 20 godina. Rezultat toga je i najbolja statistika u regionu – od početka godine urađeno je 300 transplatacija. Srbija je među poslednjima u celom svetu, iza su samo Filipini, Nikaragva i Vijetnam. Da ne iscuri pesak u ovih 2.000 peščanih staova potrebno je bar 250 donora. Od toga da bilo ko od na to postane, čak 20 puta su veće šanse da nam zatreba organ.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.