Ima li dobitnika u kockanju sa prirodom i šta ćemo imati ako većinu reka stavimo u cevi. O izgradnji mini hidroelektrana na Kopaoniku, o slivu reka Jošanice i Samokovka gde je od 2013. izgrađeno i pušteno u rad 15 MHE u emisiji "Među nama" govore dr Jelena Drmanac, aktivistkinja za očuvanje reka i dekan Šumarskog fakuletata u Beogradu Ratko Ristić.
Na pitanje šta ostaje u koritu reke ukoliko ovaj tip MHE, koje su izgrađene na Kopaoniku, podrazumevaju da se reka stavi u cevi i da se na taj način sprovodi do mašinske zgrade, Ristić je objasnio da je koncept izgradnje malih hidroelektrana derivacionog tipa jedan potpuno besmislen koncept proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.
„Ti objekti su izuzetno mali proizvođači energije, a nanose neverovatne ekološke štete. Tipičan primer je sliv Jošaničke reke gde u principu nije trebalo ništa od tih objekata ni praviti iz nekoliko razloga. Prvo, najugroženija deonica je deo toka kroz Jošaničku banju, koja bi trebalo da bude neko lečilište, koja ima izuzetne termo mineralne potencijale i predstvalja kontaktnu zonu sa Nacionalnim parkom. Urađeno je ono što je dovelo do velike devastacije, napravljeno je nekih 15 objekata i oni su proizveli neverovatne štetne posledice“, ukazao je Ristić.
Upitana šta kažu meštani koji tu žive i imali otpora zbog izgradnje tih 15 MHE na Kopaoniku, dr Jelena Drmanac je rekla je da 2013. godine, kada je krenuo taj projekat, bila zatečena tom pričom jer se sve to desilo bez ikakave javne rasprave.
Dodala je da su meštani, kada su primetili prve probleme, to prijavili i da je tada krenula borba da se to iznese u javnost.
„Bilo nam je jasno – ako se to desilo na našem slivu da će na nivou cele zemlje biti još katastrofalnije“, istakla je dr Drmanac.
O čemu su još govorili Jelena Drmanac i Ratko Ristić možete pogledati u video prilogu:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar