Dr Predrag Đurić, Printscreen, Nova S
Dr Predrag Đurić, Printscreen, Nova S

Doktor Predrag Đurić kaže da je nemoguće davati prognoze o epidemiološkoj situaciji na jesen i da je pandemija dinamičan proces.

Doktor Predrag Đurić kaže da je za kraj epidemije koronavirusa potrebno da prođu četiri nedelje bez novih slučajeva zaraze. On ističe da je cifra od 50 odsto vakcinisanih za kraj epidemije arbitaran stav.

Mi imamo stotinjak slučajeva i to nije mali broj„, kaže doktor Đurić u emisiji „Probudi se“ na TV Nova S.

Pročitajte i ovo

Na pitanje koliko je Srbija daleko od pobede nad koronom i da li je preuranjeno popuštanje mera, dr Đurić kaže da je na nacionalnom nivou teško prognozirati koliko smo daleko od kraja epidemije i da ne možemo da predviđamo ponašanje virusa u predstojetćim nedeljama.

Govoreći o popuštanju mera, Predrag Đurić navodi da one moraju da se postepeno popuste i da ako nema pogoršanja onda se može nastaviti sa popuštanjem, odnosno da to treba da bude, kako navodi, gradualni proces.

„Od početka godine u Srbiji nismo imali nivo mera koji je bio neophodan i koji je predlagala većina stručnjaka“, kaže Đurić i dodaje da ne vidi da se neke mere sprovode na nivou opšte populacije. On kaže da je manji broj novozareženih ohrabrajući podatak, ali uz ogrančenje da se, kako podseća, testira manje ljudi nego mesecima unazad.

„Nije svrsihshodno određivati datume kada će epidemija da mine ili oslabi. Pandemija je dinamičan proces“, poručuje srpski lekar.

On podseća da su neke zemlje koje su proglasile pobedu, kao što je Čile, sada suočavaju sa pogoršanjem situacije i dodaje da se tim određivanjem datuma ne šalje svrsishodna poruka.

Upitan o najavi novo talasa koronavirusa tokom jeseni, dr Đurić kaže da je nemoguće davati bilo kakve prognoze jer se one daju na osnovu pretpostavki, kao i da ne znamo da li će oslabiti imunitet ili se pojaviti neka varijanta virusa.

„Svrsishodnije je ponašati se kao da postoji rizik za pogoršanje situacije i da postoje mehnizmi koji će biti brzo uvedeni ako se situacija pogoršava i to može da se vidi samo onda kada postoje dobri mehanizmi prikupljanja podataka i to relativno izostaje“, poručuje Đurić.

 

Pratite nas i na društvenim
mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar