0
Neuropsihijatar Zoran Đurić rekao je u jutarnjem programu "Probudi se" da je korona multisistemska bolest, da ne napada samo organe za disanje, nego i kardiovaskularni sistem, a preko njih i nervni i digestivni sistem. On kaže da to znači da se u svim tim oblastima mogu pojaviti i određeni poremećaji. Jedno istraživanje pokazalo je da se kao nus pojave kovida mogu pojaviti anksioznost, depresija i nesanica, a dr Đurić kaže da će to pre biti posledica izmenjenog stanja zdravlja osoba koje preleže koronu, jer neke ostaju sa trajnim posledicama.
„Na primer, smanji im se disajni kapacitet, mogu da imaju tromboze, odnosno zgrušavanje krvi po celom telu. To naravno neće da prođe kao da nije bilo ništa, nego tu ostaju trajne posledice, koje od ljudi zahtevaju posebnu pažnju i napor tokom obavljanja životnih radnji. Taj posebni napor ne može svako da izdrži bez određene mere napetosti, nezadovoljstva, osećanja osujećenosti, pa onda doživljaja sebe kao izmenjene osobe, a odatle i doživljavanja depresije kao poremećaja raspoloženja“, naveo je dr Đurić.
On kaže da može da dođe do oštećenja malih krvnih sudova u mozgu, pa da se zbog oštećenja mozga pojave tegobe, kao što su nesanica, depresija, strah i anksioznost.
Dr Đurić navodi da je epidemija posebna situacija u životu ljudi i da nije svakodnevna.
„Ona zahteva poseban napor da se prilagodimo novim okolonostima. To je ono da nosimo makse, držimo razmak, ne komunicramo na uobičajeni napor, više se radi od kuće… To ne može da izdrži svaki čovek. U proseku većina ljudi prilagodi, a određen procenat ljudi nije stabilan u svojim raspoloženjima i osećanjima i ti ljudi su skloni naglim potezima da bi zaustavili trpljenje. Neki više uzimaju alkohola, postaju napadni u ponašanju. Svaka situacija koja predstavlja napor i teškoću za svakodneo preživljavanje je ‘zgodna’ da neko uzme supstancu zbog koje će im biti lakše“, naveo je on.
Govoreći o slučaju samoubistva doktorke koja je radila u infektivnoj klinici u Hrvatskoj, on je naveo da ta situacija nije tipična, kao i da predisponirani ljudi imaju sklonost ka samoštećujućem ponašanju i pokušajima samoubistva u situacijama koje su teške, kao što je situacija sa koronom.
„To podiže njihovu psihičku teniziju i njihovu napetost i njima se čini da više ne mogu da izdrže. Neki od njih pribegavaju i pokušajima samoubistva“, rekao je dr Đurić.
Upitan kako lekari da se nose sa tim, on dodaje da situacija nije neizdrživa, ali zahteva dodatni napor.
„Način rada u kome se provede 12 ili 24 sata je napor. U epidemiji je taj napor svaki dan ili svaki drugi dan. Dodatni problem je što se ljudi oko vas razboljevaju, moraju na bolovanje, neki imaju i teške posledice, neki i umiru. To deluje na ljude, plaši ih, osećaju da su i sami ugroženi“, rekao je dr Đurić.
On je naveo da je prirodno osećati se ugroženo, a apeluje i da nosimo masku i držimo rastojanje.
Dr Đurić je naveo da cirkulišu oprečne informacije, što nije dobro, te da stručni ljudi treba da daju realističnu informaciju o tome šta se dešava, šta se može očekivati i šta treba raditi da se umanji šteta moguća.
„Kod ljudi se stvara osećanje bespomoćnosti, kao da su oni mete, koje će taj virus da juri, napada i ubije. Mi nismo bespomoćni. Svi ljudi imaju mogućnost da ne izlaze na ulicu, smanje svoje kontakte, rade od kuće. To je njihova moć“, rekao je on.
