U emisiji "Među nama" današnja tema bila je u čije ime se postavljaju spomenici, kao i da li je trnu u oku bista Stefana Nemanje. Takođe, da li je on najvidljivja slika urušavanja Beograda, i kako to izgleda u Srbiji. Kako smo došli do apsurdne situacije da nam paradigma propadanja kulture budu spomenici, u emisiji "Među nama" govorili su Branislav Dimitrijević istoričar umetnosti i bivši gradski arhitekta Đorđe Bobić.

Kažu ako žlite da vidite jedno društvo i brigu o tom društvu videćete groblja jednog grada, jedne države. Mi ne možemo, odnosno nismo mogli nikada da se podičimo našim grobljima. Groblja jednako spomenici. Ima li tu istine i kakvi smo mi kad to sve pogledamo, upitala je voditeljka na samom početku emisije.

„Groblja su groblja, a ljudi umiru, pa umiru. A spomenici su uvek bili izraz neke političke volje. I ima jedna stvar koja se matematički može izračunati, da što je jedno društvo manje demokratsko više ima spomenika, i ti spomenici su veći, i to je prosto jedno pravilo. Mi sad živimo u jednoj situaciji u kojoj smo uvek smatrali da onaj prethodni sistem, socijalistički, bio sistem koji je gradio te ogromne spomenike, koji su 1990-tih rušeni. Međutim, kad pogledate iz današnje perspektive, da li je u centru grada bio neki veliki spomenik Josipu Brozu Titu. Nije, imamo jedan taj Augustinčićev u parku pored Muzeja Jugoslavije i to je otprilike to. U Hrvatskoj je kažu podignuto već 40 spomenika Franju Tuđmanu od sticanja njihove nezavisnosti. To nije naš specijalitet, živimo u takvom vremenu, koje je izrazito krizno što se vidi na hiperprodukciji spomenika“, dodao je Branislav Dimitrijević istoričar umetnosti.

„Kako reče kolega sve je to politički poriv, potreba da se nešto iskaže. U Beogradu je problem nekih zadnjih 10 godina što je zagubljen koncept razvoja grada, gde je kapital u udruzi sa vlašću preuzeo sve uzde i načine da gradi grad, a da su svi ostali elementi pre svega javnost, isključeni iz te priče. Oni rade neki svoj posao. Imate sad priču oko Makiša, staru priču oko Beograda na vodi i onda se to nadomešta određenim akcijama, kao što je recimo taj spomenik ispred Železničke stanice, koja faktički više ne postoji, premešten je u neko beznađe tamo u Prokop. A umesto toga, umesto nekog normalnog razvoja grada koji ima nekakvog smisla, koji je podređen građanima i potrebama celog društva, podmeću različite priče, pa gondola, pa Stefan Nemanja, pa vidim sad da je zamenik izdiktirao 10 imena“, dodao je Đorđe Bobić, nekadašnji gradski arhitekta.

O čemu su gosti još govorili emisije „Među nama“, pogledajte u video prilogu: