3
To što Srbija tri godine nije otvorila neko pregovaračko poglavlje na svom, i dalje zvanično proklamovanom evropskom putu, ne remeti ni srpske a ni briselske zvaničnike, pa najavljuju nove korake ka članstvu, iako su svi svesni da se dotle neće stići u dogledno vreme. Ali ovog puta okolonosti su različite. Beogradu je potreban novac namenjen Srbiji iz evropskog Plana rasta, a Evropi je potrebna i Srbija na spisku država koje su posvećene evropskoj budućnosti i da bi se sprečila pojava neke nove Gruzije. Kako će otvaranje klastera 3 biti moguće već za koju nedelju, a nije bilo pre samo desetak dana, u priči Nikole Pavlovića, reportera Dnevnika na TV Nova.
Dok iz Brisela nastavlja obračune sa domaćim političkim protivnicima, predsednik Srbije ne zaboravlja na deklarativni put ka članstvu u Evropskoj uniji i na obaveze na koje je Srbija preuzela.
„Da budem sasvim otvoren, gotovo sam siguran da krajem januara, početkom februara otvaramo Klaster 3, ali nije u Srbiji ljudima to bitno da li je klaster ovaj klaster onaj, ne, mislim da je važan signal“, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.
Da li je značenje signala to da Srbija može da ispuni obaveze koje je i do sada imala i to u kratkom roku? Evropska komisija je ocenila da je Srbija ispunila sve kriterijume i da je četvrtu godinu zaredom tehnički spremna da otvori Klaster 3. Za njegovo otvaranje u pristupnim pregovorima potrebno je odrediti pregovaračke pozicije za poglavlja 16 oporezivanje, 19 – socijalna politika i zapošljavanje i 10 koje se odnosi na medije.
PROČITAJTE JOŠ:
„Verovatno bi to moglo relativno brzo da se ispuni ukoliko vlast to stavi kao svoj politički prioritet, dakle izbor novog saveta rema, rad na usklađivanju daljih propisa u oblasti pravosuđa i borbi protiv korupcije. Dakle za sam klaster 3 zaista može se očekivati da se u anrednih emsec ili dva ispuni ukoliko se vlast za to založi“, kaže Aleksandar Ivković sa portala „European Western Balkans“
„Mislim da jeste realno da Klaster 3 bude otvoren do februara, ali do tada moramo da vidimo konkretne rezultate domaće vlade. Vidimo da se sve radi kampanjski u poslednji čas, da su neke mere koje je trebalo još ranije sprovesti i sama vlada sa njima odugovlačila, a da su za sada ipak nešto uradili“, kaže Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Srbija je uvela vize za 4 od 12 zemalja u sklopu usaglašavanja sa viznom politikom Unije, ali potrebno je rešavanje dubljih problema.
„Vrlo je jasno zapravo zašto Srbija nije otvorila treći kalster. Niko ne spori da je ona još pre nekoliko godina bila tehnički spremna da ga otvori. od samog starta je jasno da postoje i drugi uslovi u procesu pregovora, a to su prema pregovaračkim okvirima napredak u poglavljima 23 i 24 koji pokrivaju vladavinu prava i u poglavlju 35 koji se tiče normalizacije odnosa između Beograda i Prištine“, kaže Nikić.
Svakako se nezvanično obavezala, svakako je poslata politička poruka državama članicama, da Srbija želi da otvori klaster 3, da se potrudi u tom smislu i da će napraviti opet neke korake u tom pravcu. meni se čini da ti koraci nisu posebno velika žrtva za vlast. Tu su već navedeni neki koraci koje bi Srbija svakako ispunjavala čak i da nema klastera 3, ali naša vlast ih je predstavila i formulisala na način na koji će to pomoći i pri otvaranju klastera 3″, smatra Ivković.
PROČITAJTE JOŠ:
Dodatni uslov koji nije deo pregovaračkog okvira za ovaj konkretan klaster je i usklaivanje za zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, gde nema napretka. Druge obaveze, poput one da se Srbija do 2026. u potpunosti uskladi sa zakonodavstvom EU, već je vrlo ambiciozan cilj. Klaster 3 u sebi sadrži poglavlje 10, koje još nije otvoreno. Poglavlja 10 i 23, koje se odnosi na ljudska prava i slobodu izražavanja, ključna su poglavlja za medijsku situaciju u Srbiji.
„To su ključna dva poglavlja za medijsku situaciju u našoj zemlji i u tom smislu da bi se zaokružio taj proces nadgledanja zakonodavnog okvira i njegove primene nužno je otvoriti i pratiti šta se događa u poglavlju 10 gde je onda obuhvaćen i REM, odnosno Savet regulatora“, kaže Saša Mirković iz ANEM-a.
Ako postoji politička volja vlasti za promene u Savetu REM-a u skladu sa preporukama ODIR-a onda će do promena i doći.
„Ako to budu samo kozmetičke promene i da se izmene nekolicina članova koji ne mogu suštinski da utiču na rad Saveta REM-a i odluka koje donosi onda će biti potpuno jasno da se cela ova priča oko izbora Saveta REM-a svodi na jedan formalizam, a ne na suštinsku promenu“, smatra Mirković.
Sutra se u Skupštini održava sednica odbora za Kulturu i informisanje. Očekuje se koja reč i o REM-u.
Prilog pogledajte na početku ove vesti
PROČITAJTE JOŠ:
6
0
0
1
1
0
BONUS VIDEO – Tošković: Možemo da kažemo da su konačno ustale „knjiga i motika“
