Istok ili Zapad? I Istok i Zapad. Ni Istok ni Zapad. Višedecenijska srpska dilema u poslednja dva meseca izraženija je nego ikada. Osim u političkom smislu ta podela prožima se praktično kroz sve društvene sfere. Sve se to događa dok je Srbija zvanično na jednom dugom putovanju ka Evropi, uz povremeno nerazumevanje sa partnerima u Briselu i uz topli pogled ka Rusiji, sa kojom nekih ozbiljnijih nesporazuma nije bilo, barem do sada. Da li to ili nešto drugo, rezultiralo je činjenicom da je poslednje Ipsosovo istraživanje javnog mnjenja pokazalo da se po prvi put u proteklih 20 godina većina građana protivi ulasku Srbije u Evropsku uniju, 44 odsto ispitanika bilo je protiv, a 35 odsto za.
„Obično neka kriza ili pritisak utiče na opredeljenost građana za ulazak u EU. Prema našim istraživanjima ipak je većina građana godinama bila za EU. To nije bilo impresivno, davno je to palo ispod 50 odsto a sećamo se da je nekada bilo i do 70 odsto. S druge strane, linija evroskepticizma bila je stabilna, negde oko 37 odsto. Pad je uočljiv nakon pandemije, očigledno da je nesnalaženje i konfuzija EU i njenih institucija oko pandemije i vakcina rezultiralo manjim brojem građana koji su za ulazak Srbije u EU“, rekao je urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović.
„Srbije je napravila strateški zaokret još u jesen 1989 godine, kada je u Beogradu bio Samit nesvrstanih a samo mesec dana kasnije ministar inostranih poslova Budimir Lončar otišao je u Brisel i tražio članstvo za Jugoslaviju. Bilo je godina kada je oduševljenje EU bilo veliko, sada nije tako i vrlo je verovatno da neće brzo da se vrati. Evroskepticizam ne raste samo kod nas već i u EU, smatra nekadašnji predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Mihajlo Crnobrnja.
Celo gostovanje možete da pogledate u videu ispod:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar