Đokić i Popov: Ko sve sprema potragu za „stranim agentima“?

Pojam strani agent, kao omiljeno sredstvo targetiranja i manipulacije nad nečijim radom, izgleda da se širi kao požar i to kroz mnoge zemlje i pitanja ko i kako finansira rad nevladinih organizacija, aktivista, novinara, medijskih kuća zanimaju logično mnoge vlade. To ih, čini se, posebno zanima samo kada njihov rad ili izveštavanje ima kritičku notu. Posledice tih etiketa mogu da budu strašne, mogu da budu brze, a ovaj trend traganja za tim takozvanim stranim agentima je nedavno bio i uzrok velikih protesta u Gruziji posle kojih je vlast odustala od svojih ideja. Međutim, u nekim drugim zemljama, na primer u Belorusiji, takođe nedavno, uvedena je i smrtna kazna za izdajnike. Javnost u našoj blizini, Republici Srpskoj, takođe upravo potresa nagoveštaj ozakonjenja pojma strani agent. Šta se dešava? Čemu mi to svedočimo u emisiji "Među nama" govore politikolog Aleksandar Đokić i Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.

Upitan kako se ta formulacija strani agent, izdajnici odjednom javlja u nekoliko zemalja i postaje opšta, Đokić je rekao da je to instrument hibridnih i autoritarnih režima kojim oni pokušavaju da konsoliduju političku scenu oko svoje partije, svog lidera.

„Kada se uvodi neka slična legislativa države se pozivaju na zakon iz SAD koji postoji iz 30-tih godina, koji je malo drugačiji od ovih koji se sada uvode, ali je praksa da ih mogu kasnije iskoristiti nedemokratski režimi u propagandnom ratu. Ko će sesti i pročitati taj zakon, običan čovek da sedne i da upoređuje – neće, dovoljno je da se kaže vidite, ako su oni demokratski i mi smo demokratski , taj efekat lavine se uvećava. Očigledno je kada se to koristi u hibridnim režimima, kao u Gruziji, to je više kao neka vrsta negativne etikete kojim želite da diskreditujete opoziciju, kritičare vlasti, novinare koji se bave istraživanjima, NVO. Tu se ide više na diskreditaciju, dok u autoritarnim režimima to prelazi u represiju, nekom može da bude zabranjena neka delatnost ili da bude uhapšen, zavisi koliko je režim autokratski“, objašnjava Đokić.

Upitan da li se te etikete izdajnika, stranih agenata, protivnika vlasti mogu naći i u demokratskim društvima, Popov je rekao da je ovo rezultat promenjene geopolitičke situacije.

„I ranije je bilo raznog delovanja pojedinih ljudi i u pojedinim zemlja, međutim to se sve u tišini dešavalo, ukoliko je i bilo nekih sankcija nije bilo velikih afera. Poslednja afera vezana za našu zemlju je kada je uhapšen Momčilo Perišić, tadašnji potpredsednik Vlade DOS-a. U međuvremenu, na globalnom nivou sve se to dešavalo u tišini. Autoritarni režimi zaziru od svakog ko drugačije misli, ko kritikuje vlast i oni se olako proglašavaju i za strane agente, i za strane plaćenike i trpe dosta velike sankcije“, ukazao je on..

Prema njegovim rečima, ovo sada je prešlo na jedan drugi teren gde su na udaru došla diplomatsko-konzularna predstavništva i to je sada jedna velika politička igra koliko će ko proterati diplomata iz jedne zemlje, a koliko će druga da uzvrati.

Pogledajte celokupno gostovanje Aleksandra Đokića i Aleksandra Popova u emisiji „Među nama“: