0
Kakvo je mentalno stanje mladih i da li možemo da očekujemo mentalno zdravu decu u ovim okolnostima, u emisiji "Utisak nedelje" govorili su psiholog u odesku za adolescenciju na KBC "Dragiša Mišović" Vladimir Borovnica, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu Tamara Džamonja i psiholog i osnivačica Instituta za digitalne komunikacije Ana Mirković.
– Mi to slušamo stalno kao neku mudrost života, čovek ima izbor ili će da bude žrtva ili će da bude nasilnik, pa ako biramo između te dve opcije da vidimo šta ćemo da izaberemo. Ako govorimo dase deca ne druže i da isključivo vise na telefonu ili kompjuteru, onda je glavni savet ili kazna uzmi mu telefon, oduzmi mu kompjuter – rekla je Olja Bećković i uvela priču u „Utisku nedelje“ na temu kažnjavanja dece.
– To je isto i glavni razlog zašto deca o tim problemima uopšte ne razgovaraju sa roditeljima i kada ih pitam zašto ne razgovarate iako su tu roditelji oni kažu: „mislimo da naše roditelje ne interesuju naši problemi u tom digitalnom svetu“. Onda ja postavim pitanje: „jel zaista to mislite, zato što oni su vaši roditelji i interesuje ih sve što je povezano sa vama“, onda dobijem odgovor: „pa dobro moglo bi da ih interesuje ali strašno se bojim da će mi zabraniti da koristim mobilni telefon, da će mi zabraniti da budem na tik toku“, znači strah od kazne i zabrane. Uvek onda kažem tim roditeljima u tom kontekstu da je to apsolutno neprihvatljivo i da deca danas koja odlaze i koja su na taj način izopštena iz svog okruženja jer oni se tu druže, zabavljaju, smeju, igraju, istražuju, pokazuju simpatije i sve ostalo. Strah od zabrane i kazne je velika zamka za roditeljsko – dečiji odnos – smatra Mirković.
Nagrada je mnogo efikasnija od kazne, ali ponekada je kažnjavanje neophodno, smatra Borovnica.
– Kazne su kao citostatici, puno toga urušavaju a nešto leče, te shodno tome vrlo oprezno se mora ići sa njima i u slučaju krajnje nužde. Bitno je da ta kazna ne bude odmazda. Kazna je odmazda kada je iz afekta i kada je ona mera da ti osetiš bol. Fizičko kažnjavanje je apsolutno neprihvatljivo. Ali kazna – moraš da uradiš još pet zadataka jer si pobegao iz škole. Kazna mora da bude nešto što će biti za dobrobit deteta“, kaže Borovnica.
Džamonja smatra da kazna treba da se fokusira na ponašanje, a ne na dete.
– Kazna treba da bude primerena postupku i treba da se fokusira na uskraćivanje nekog zadovoljstva, a ne na ponižavanje. Mi često kažemo „on je bezobrazan, on je lažov“ – ne, nije on takav već je ponašanje takvo. Dete sagledavamo sa svim njegovim drugim karakteristikama. Mi za ovu decu iz Trstenika ne znamo, možda su oni dobri drugovi svojim drugovima. Vrlo smo skloni da o nekome unapred sudimo o nekome kao o biću, osobi a ne da osudimo samo ponašanje, koje kako je došlo tako može i da se ispravi – zaključuje Džamonja.
PROČITAJTE JOŠ:
