Deveti dan blokade posvećen sećanju na radnike RTS poginule u NATO napadu 1999. godine

Kod spomenika "Zašto" u Tašmajdanskom parku održan je pomen za 16 radnika RTS-a koji su poginuli u NATO bombardovanju pre 26 godina. Prisustvovali su i studenti čija je blokada poslužila ministru i rukovodstvu javnog servisa kao izgovor da se pomeni ne prenose uživo. Osim prenosa, izostali su i predstavnici menadžmenta, upravnog odbora i programskog saveta. Tamo je bio naš Nikola Pavlovićm, reporter Dnevnika na TV Nova.

Deveti dan blokade RTS-a, bez megafona, pištaljki i vuvuzela. Studenti su pomen održali šesnaestominutnom tišinom za 16 stradalih u NATO bombardovanju RTS-a u noći 22. na 23. april 1999. godine. Studenti u blokadi visokoškolskih ustanova u Beogradu pozvali su građane i kolege da se okupe ispred spomenika ,,Zašto?“ u Tašmajdanskom parku i naveli da taj čin sećanja nije samo dug prema žrtvama, već i podsetnik na cenu koju su platili ljudi čija je jedina uloga bila da rade. Pozvali su institucije da rasvetle istinu o okolnistima koje su dovele do toga da zaposlwni kobne noći ne budu evakuisani, a gradsku vlast podsetili na obećanje o izgradnje spomen-obeležja na mestu stradanja.

Dvadeset šest godina kasnije porodice stradalih postavljaju pitanje uklesano u spomen ploču u Tašmajdanskom parku…

„Zašto je neko odlučio da ubije nevine ljude, ljude koji nisu nosili oružje, koji nisu donosili političke odluke, koji nisu imali nikakvu ulogu u uređivačkoj politici kuće, ljude koji su jednostavno bili na svom radnom metu“, rekao je Miroslav Medić, brat poginulog Siniše Medića.

Jedan od zaposlenih RTS-a koji noći nije bio na smeni seća se tragedije i podseća da je prva žrtva svakog rata istina.

„To se desilo i ’99, znamo kako su strani mediji izveštavali o događajima na Kosovu i načinu na koji su pokušali da opravdaju čin bombardovanja tadašnje Jugoslavije. RTS nije bio ništa drugačiji od njih, RTS je izveštavao iz našeg ugla kako sve to izgleda i u izvesnom smislu, bez obzira što smo hteli da skrenemo pažnju svetskoj javnosti na istinu pre svega o civilnim žrtvama NATO bombardovanja i o zločinama albanskih terorista, neka vrsta propagande je u takvim uslovima apsolutno razumljiva“, rekao je Zoran Novokmet, urednik RTS u teletekstu.

Danas, kada nije ratno stanje RTS, zbog načina izveštavanja, proživljava blokadu svojih objekata a Novokmet ocenjuje da je razlog toga zašto je ceo RTS na lošem glasu uređivačka politika informativnog programa.

„Ova država je u ovom trenutku žrtva propagande onih koji su na vlasti. Kada kažem ova država, mislim na svakog građanina ove države. I kao javni servis, nažalost, delimično i RTS učestvuje u tome. Kao javni servis u ovakvim uslovima RTS nema pravo da se bavi propagandom ni u čije ime, ni u ime jednog čoveka ni u ime jedne političke stranke – RTS ima obavezu, kao javni servis koji plaćaju svi građani ove zemlje, da izveštava objektivno i istinito i da ako priča o nekoj temi o njoj govori iz svih uglova na pravedan način, a RTS to ne radi“, smatra Novokmet.

Zloupotrebe državne televizije traju decenijama podseža profesor FDU, autor dokumentarnog filma Anatomija bola o stradalima na današnji dan 1999.

„Meni se čini da ta agonija traje bukvalno od Osme sednice CKSKS kada se ova kuća stavila direktno u službu Slobodana Miloševića i tada počinje njena agonija, koja je na kratko samo prekinuta nakon petooktobarskih promena. Nažalost, ni prethodne vlasti se prema istini nisu odnosile na način dostojan jedne takve medijske kuće“, poručio je Janko Baljak, profesor Fakulteta dramskih umetnosti.

Rukovodstvo RTS se već danima ne pojavljuje u javnosti, a nema ni fotografije ni video zapisa da su čelni ljudi ove kuće odali poštu stradalim kolegama.

„Jutros su izdali jedno saopštenje koje je zaličilo na dnevnikove dodatke iz devedesetih gde su na određeni način ponovo optužili studente za terorizam, gde tobože po prvi put ne mogu da prenose direktno pomen nastradalima. To je toliko licemerno – ako pogledamo zgradu u Aberdarevoj ulici koja je predviđena da bude spomen muzej i koja u onakvom stanju stoji već deset i više godina“, kaže Baljak.

Povodom krivične prijave RTS-a protiv NN lica zbog blokade, Prvo osnovno javno tužilaštvo saopštilo je da je tužilac, obavio razgovore sa generalnim sekretarom i direktorom poslova jedinice tehnike televizije RTS, kao i direktorom zajedničkih poslova RTS. Studenti u blokadi od 14. aprila blokiraju ulaze na javni servis u Takovskoj i na Košutnjaku i zahtevaju hitno raspisivanje konkursa za izbore članova Saveta REM-a

Prilog pogledajte na početku ove vesti.