Devedesete danas kao fikcija stvarnosti

Devedesete - vreme hiperinflacije, nestašice, sankcija, redova za hleb i mleko, političkih previranja, ratova i egzodusa. Period koji stariji pamte po neizvesnosti i svakodnevnoj borbi za opstanak. Za one koji su rođeni posle 2000. to vreme je pre svega - slika i ton sa interneta. Istraživanje Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u saradnji inicijative Muzej devedesetih, pokušalo je da odgovori na jedno jednostavno, ali važno pitanje - kako mladi danas vide devedesete.

1. Bilo je bombardovanja, čuo sam priče da su se krili po podrumima, verovato je bilo i teško.
2. Iz priča roditelja, to su bila vremena gde su momci bili drugačiji, imali su drugačije moralne obaveze i više su koristili nasilje.
3. Jako se malo sećam toga, ako na to mislite. A ako mislite metaforički, moramo da završimo sa tim.

Ispitani su mladi od 18 do 30 godina u Srbiji, u cilju sticanja uvida u njihovo razumevanje i percepciju događaja iz poslednje decenije 20. veka, njihovih pogleda na prošlost, utvrđivanja kako to oni danas vide devedesete i šta su njihove asocijacije. Mladi na ulicama Beograda imali su različite utiske o vremenu koje nisu lično doživeli.

"Mladi vide devedesete pretežno negativno i kritički su nastroje vezano za taj period. Dakle, kao neke prve asocijacije imali su rat, nemaština, sankcije, težak život tokom tog perioda. Međutim, sa druge strane što je bilo neočekivano, videli su i neke pozitivne karakteristike, što je interesantno. Oni su naveli da je to bilo vreme otpora, solidarnosti, vreme kolektivne akcije...", kaže Aleksandar Milovanović, Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

Ono što je autore istraživanja najviše iznenadilo jeste činjenica da mladi najčešće o devedesetima uče iz priča članova porodica. Škole i istorijski udžbenici gotovo da ne nude sistemski pregled tog perioda, pa ni prostor za diskusiju. Tako mladi, zaključuje naš sagovornik, formiraju stavove nasumično, bez dubljeg razumevanja uzroka i posledica.

Njihovi glavni izvori su upravo porodične priče, razgovori sa rođacima, sa ljudima koji su direktno učestvovali u samom periodu i koji su odrastali u tom periodu. Sa druge strane dobijaju informacije iz internet izvora; Jutjub klipova, određeni politički blogovi, praćenje potkast emisije itd... Što nas upućuje da prosto obrazovani sistem treba da se fokusira na sam ovaj period, jer oni su sami rekli da oni na nastavi istorije skoro i da se ne spominje taj period", ističe Milovanović.

Istraživanje pokazuje da devedesete za mlade nisu samo istorija, već i kontinuitet sa današnjicom – ističu da, sa jedne strane, osećaju posledice devedesetih, pre svega u pogledu tenzija i podela u regionu, ali i kada je reč o etničkim identitetima i njihovim ulogama u prethodnim sukobima, a sa druge, nose pozitivna iskustva u odnosima sa pripadnicima drugih etničkih grupa na ličnom planu.

Prilog Anđele Janković iz emisije "Među nama" pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Najmasovniji studentski protest od devedesetih?