Deo škola najavljuje povratak redovnoj nastavi od ponedeljka, ali učenici i dalje bojkotuju

Bez obzira šta najavjjuje vlast i šta i brojnim dopisima koje javnosti često šalju direktori škola, stanje u prosveti je daleko od redovnog. Osnovne i deo srednjih škola su se vratile redovnoj nastavi, ali mnoge druge gimnazije i stručne škole, pogotovo u Beogradu, nisu. Poseban aspekt je bojkot nastave koju sprovode učenici predvođeni maturantima uz podršku roditelja: oni ponavljaju da do ispunjenja studentskih zahteva nema govora o pohađanju redovnih časova. Šta se trenutno dešava sa nastavom u školama, saznaje Ana Zulbehari, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Zatvorena vrata pokrajinskog sekretarijata za nastavnike i roditelje đaka Jovine gimnazije u Novom Sadu. A došli su da traže da im se otključaju školska, jer ih je juče na kapiji dočekalo obaveštenje da će se nastava iz učionica izmešta na Internet.

Posle višemesečnih obustava, u Kragujvecu, od šest stručnih i dve gimnazije – sve su otpočele nastavu – ali onlajn. Međutim, sa nje odsustvuju maturanti koji blokiraju škole.

„To je jedan vid da nastavnci prime svoje plate posle dva meseca, to teče, ali blokada se nastavlja, to se ne dovodi u pitanje, mi smo i dalje u školi, blokiramo učionice, blokiramo samu zgradu, ovo za sada gledamo kao još jedan od pritisaka da mi završimo istu blokadu ali mi nećemo predati pritisku, kao što se ni do sada nismo predavali pritiscima koji su bili mnogobrojni“, kaže Uroš Raković, maturant Ekonomske škole

Slična situacija je i u Gimnaziji u Sremskoj Mitrovici. Ni kako, ni zašto, ali uz napomenu da je prisustvo obavezno, a da će narušavanje nastavnog procesa sa sobom vući posledice. To je još jedan vid represije prema nastavnicima i učenicima – tvrde u nezavisnom sindikatu prosvetnih radnika Srbije. Onlajn nastava je ,kažu, dokaz da su škole nebezbedne ili guranje problema pod tepih.

„To smo imali smo imali za vreme kovida, eventualno bi tako nešto moglo da se desi za vreme ratog ili opsadnog stanja, ali tu nema zakonskog utemljenja. Sistem pokšava na bilo koji način da varti nastavnike i učenike na nastavu, njima je očiglendo nebitno da li će učenici posećivati, da li će tu rad bilo kakav da postoji, njima je bitno da kažu – rešili smo problem“, kaže Dušan Kokot, Nezavisni indikat prosvetnih radnika Vojvodine.

Ali se problem ne rešava. I samo iz medija prosvetari dobijaju po neku informaciju od ministarstva, poput toga da će školska godia biti produžena najviše 5 dana, bez obrazloženja hoće li i kako nastava biti nadoknađena. Nastavničko veće čačanske gimnazije donelo je svoje rešenje za okončanje školske godine – maturnati koji i dalje blokiraju nastavu polagaće razredne ispite, jer kažu – više nema vremena za nadoknadu.

„Mi smo do sada u redovnim uslovima imali kao izuzetak razredni ispit, ako je učenik zbog bolesti ili nekog razloga više od 1/3 bio odsutan sa nastave, a mi nismo imali potreban broj ocena da bi mu profesori zaključili ocenu, u ovom slučaju mi to pravilo primejujemo na sve učenike. Pozvali smo sve da razmisle o toj mogućnosit i da nam do petka ogovore šta su odabrali, a druga opcija koja stoji jeste da će se možda u nekom doglednom vremenu minsitarstvo prosvete uključiti i da će oni doneti neku odluku kako da mi postupamo u ovoj situaciji“, kaže Ivan Ružičić, direktor Gimnazije u Čačku.

U Beogradu gimnazije ostaju u blokadama. Zbog pritisaka u Prvoj, u dvorištu su se okupili đaci, nastavnici i roditelji. Neke su i u celodnevnim poput Treće – zato traže podršku sugrađana kroz novčane donacije, gotova jela i higijenske proizvode.

„Mi smo nakon 100 dana blokade ušli u dvadesetčetvoročasovnu blokadu i mi smo zatražili od građana da nam pomognu oko logističkih potreba, pa smo objavili apel za donacije“, kaže Neva, učenica Treće beogradske gimnazije.

Od borbe niko ne odustaje, samo su neki morali da se vrate u učionice. Zato prosvetari u Nišu svake nedelje zovu na jednodnevnu potpunu obustavu rada. Prošle je bila u petak, ove, sutra.

„To je za prosvetare zaista važno, da ne bude uvek jedan te isti dan, da se ne bi gubili jedni te isti časovi, i jedna te ista deca ne bi izostajala sa časova. Ovo nije poziv smao za Niš, mi hoćemo da se ovaj vid borbe i akcije proširi na nivo cele zmelje, gde ljudi koji su morali da izađu iz obustave iz nekog razloga mogu da imaju prostor gde mogu da izraze svoj bunt“, kaže Jelica Stošić, profesorka prve niške Gimnazije Stevan Sremac.

A razloga za bunt nastavnika je mnogo od različitih pritisaka zbog podrške studentima do toga da su već treći put primili umanjene ili nikakve plate. U nezavisnom sindikatu Srbije kažu, tužbe su pripremljene, a do epiloga će zavisno od brzine sudskih postupaka. A normalizacija rada u školama zavisi i od đaka, pogotovo mturanata, koji i dalje masovno bojkotuju nastavu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.