0
U proteklih mesec dana stotine požara izbilo je na nekoliko deponija širom Srbije. Za vikens je zbog požara na deponiji Druglići proglašena vanredna situacija u mesnoj zajednici Kratovo u Priboju. Kako te nepogode utiču na životnu sredinu pitamo Dejana Lekića, jednog od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije i osnivačem portala Ekstremna ekologija.
Kao najčešći uzroci požara na deponijama navode se visoke temperature, dugotrajna suša, ali i loš sistem upravljanja otpadom. Gost „Pokreni se“ pojašnjava koliko su ovi požari opasni po okolinu, naročito što mnoge od njih prate i eksplozije metanom, kakvu smo nedavno imali na nesanitarnoj deponiji Golo Brdo kod Novog Pazara. On dodaje i kakvi su primarni rizici po kvalitet vazduha i zdravlje okolnih naselja.
Godišnje se beleži oko dve hiljade požara na deponijama, koje dižu nivo konentracije PM čestica u vazduhu. Imali smo nedavno situaciju u Novom Pazaru, gde je nakon eksplozije metana na deponiji Golo brdo Ministarstvo za životnu sredinu preko preporuke Zavoda za javno zdravlje donelo odluku da se jedna mera stanica za merenje kvaliteta vazduha doveze u blizinu deponije Golo Brdo, i prva merenja su pokazala da je kvalitet vazduha u okolni deponije dobar. Lekić objašnjava kako je to moguće i da li su ta merenja regularna.
Jedan od osnivača Nacionalne ekološke asocijacije ističe da li se kontroliše šta sadrže PM čestice i šta sve može da bude opasno u tom dimu. On i njegova asocijacija često upozoravaju da Srbija nema analitičku opremu za praćenje najopasnijih materija (dioksini, furani), te sad ističe i može li se očekivati njihovo merenje kod ovakvih požara.
Lekić upotzorava i šta požari deponija znače za kontaminaciju zemljišta i eventualni prodor toksičnog dima u podzemne vode, kao i da li ima zabrinutosti da se zagađeni vazduh i talozi na zemlji dovode do kontaminacije hrane u okolini deponija. Ekolog objašnjava lako to može da utiče na lokalnu poljoprivredu i stočarstvo, kao i koje su ključne posledice po ekosistem — biodiverzitet, vodotokove ili šumske površine — ako se ovakvi požari ne rešavaju na vreme.
Istraživanje pod nazivom „Izgubljeni vazduh“ koje je sproveo Program UN za životnu sredinu pokazalo je da uticaj na zdravlje zavisi od dužine izlaganja otrovnim materijama sa deponija. Lekić priznaje kako bi ocenio situaciju kod nas, gde se problemi nekih deponija, kao što je ona na Golom Brdu, na primer, ne rešavaju decenijama, konkretno u ovom slučaju više od 30 godina.
Za kraj on zaključuje koliko su ovakvi primeri (Golo Brdo i druge deponije) pokazatelj sistemskog propusta u upravljanju otpadom u Srbiji i šta bi po njegovommišljenju trebalo da budu hitne mere.
Prilog pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
0
6
0
0
15
0
BONUS VIDEO – Jug Srbije drhti od požara: Gorele su šume, vinogradi, njive, kuće i deponije