Debata Crte: Vlast ne želi regularan birački spisak

Sve što je vlast obećala a nije uradila, građanima, akademskoj zajednici, većini stranaka iz opozicije i nevladinom sektoru pošlo je za rukom. Utvrdili su probleme, našli moguća rešenja i seli su da razgovaraju. Prošli put za okruglim stolom, ovaj put u javnoj debati. Tema i dalje ista: stručna i nezavisna revizija biračkog spiska.

"Naš pristup je izvrnuta pretpostavka nevinosti. Dok se ne dokaže suprotno, jedinstveni birački spisak je kompromitovan i biće zloupotrebljen. Teret je na drugoj strani da dokaže da je on čist", ističe Vladimir Erceg, CRTA.

"Nikad vlast nije rekla ok problem postoji, nego je uvek bilo, e vi nešto pričate, a sve je u u savršenom redu. Ne možemo očekivati da ćemo prve naredne izbore sačekati sa obavljenom, stvarnom, pravom revizijom biračkog spiska", smatra Pavle Dimitrijević, CRTA.

"Ono što je posebno zanimljivo jeste da svega šest odsto građana je navelo da takvu reviziju mogu da sprovedu samo predstavnici vlasti odnosno države i nadležnih institucija. Samim grđanima je jasno da je ovo proces u koji moraju da budu uključeni i neki drugi akteri", navodi Vojislav Mihailović, CRTA.

Od samog identita birača, preko boravišta, prebivališta i dvojnog državljanstva do softvera za obradu podataka koji datira iz daleke 2011. godine - sve je podložno manipulaciji. Kad se tome dodaju nepostojeća evidencija raseljenih s Kosova i više od 200.000 građana Bosne i Hercegovine koji su u proteklih deset godina dobili državljanstvo Srbije - jasno je da rezultati izbora mogu da se reše i pre izlaska na birališta. Crta nudi rešenja.

"Prva mera povećanje transparetnosti, dakle tu adresiramo onu drugu preporuku ODIHR-a, tu pričamo o rešenjima u našem zakonu koje kaže od sada Ministarstva o biračima objavljuje javno ime, prezime i ime roditelja svakog birača i njegovo biračko mesto, to je jedan spisak i drugi spisak Ministarstvo mora da objavi spisak adresa sa brojem stana i broj prijavljenih birača na toj lokaciji. Druga mera za rešavanje akutne krize je formiranje nezavisne, inkluzivne, stručne i transparetne komisije sa efektnim nadležnostima koje će sprovesti i sprovoditi temeljnu reviziju biračkog spiska i čije će preporuke biti ispunjene", objašnjava Erceg.

Sve je jasno i deluje lako, ali je pitanje koliko je realno da se i najbolje rešenje koje ne stiže iz redova vlasti nađe na dnevnom redu i doprinese stvaranju tačnog i pouzdanog biračkog spiska.

"U ovom trenutku nije realno iz prostog razloga zato što nemamo političku volju, nemamo spremnost institucija da se na ozbiljan i sistematski način uključe u borbu za kvalitetniji birački spisak. Ali kao što smo rekli i ovom prilikom: budućnost će sigurno doći, i sva ova rešenja koja pravimo su definitivno u smislu revizije biračkog spiska, za vreme koje dolazi i za promenjene društvene prilike. Do tada kao građani, svako od nas pojedinačno, borimo se za ispravni birački spisak i znamo kako da prepoznamo manipulaciju", ističe Dimjitrijević.

Vlast je pod pritiskom pristala da pokrene izborne reforme, formirala je radnu grupu koja se u međuvremenu raspala, napisla nacrt zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji će uskoro ući u skupštinsku proceduru bez suštinske rasprave. Ista ta vlast koja je i dovela do situacije da se biračkom spisku više ne veruje.

"Taj proces vodi onaj ko je stvorio čitav ova problem i nastoji da u svim budućim odlukama o reviziji biračkog spiska zadrži većinu u svim odlukama o reviziji. Tako da ako pitate ove ljude koji su ovde, opozicione stranke, grupe građana, civilno društvo, posmatrače, opozicione partije da li to može da se uradi, kao što smo videli može, znamo tačno šta je problem, onaj ko koči je vlast", upozorava Sofija Mandić, pravnica.

Zašto opozicija ne izađe iz skupštine i tako natera vlast da raspiše izbore- često pitanje je dela javnosti i to u trenutku kada nijedan studenstki zahtev nije ispunjen. Između ostalog zato što tek tad vladajuća većina sa biračkim spiskom mogla da radi šta hoće.

"Informacije koje imamo sa terena je da su najveće promene pravljene 2020. godine kada nažalost opozicija nije učesatvovala na izborima, nije imala kontrolore, nije imala uvid i da su tad nesmetano sve suštinske i problematične stvari urađene. Ono što je otkriveno '23. i nešto malo '22. je upravo ono što je rađeno godinama pre toga. Tako da revizija nije jednostavna stvar", kaže Ana Jakovljević, Narodni pokret Srbije.

Zaječarci su na sopstvenom primeru osetili šta znači pobeda koja je izmakla zbog lošeg biračkog spiska. Posle dva meseca žalbi i krivičnih prijava protiv svih u izbornom lancu, Zaječar će sledeće nedelje dobiti svoju vlast na konstitutivnoj sednici zakazanoj za 5. avgust a u njoj teško da će biti ikog iz redova opozicije.

"Pošto ovde ima puno predstavnika raznih organizacija, ja vas pozivam da 5. avgusta date svoj doprinos i budete tamo gde se brani zaista Srbija, to će biti Zaječar. Dobrodošli ste 5.8. siguran sam da ćemo u narednom periodiu zbog nekih drugih izbora svi zajedno doći do zajedničkog rešenja", poručuje Uroš Đuričković, opozicioni političar iz Zaječara.

Javni razgovor bio je otvoren za sve, iz vladajuće koalicije i njima bliskih organzacija i udruženja nije došao niko.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Biljana Đorđević: Revizija biračkih spiskova je ključna, nemamo poverenja u vlast i MUP