Na biciklu anifašističkim stazama

Put oko Vojvodine za 14 dana. Toliko je Novosađaninu Danijelu Aprou trebalo da na dva točka prođe i kroz najmanje vojvođansko seoce."Mislim da sam video baš dosta stvari i ljudi i nekih, ono momenata koje uopšte nisam očekivao", kaže novinar i pisac Danijel Apro.Ali ovde nije reč o turističkoj turi. Put od preko 1.000 kilometara prešao je obilazeći spomenike koji podsećaju na fašističke zločine u Drugom svetskom ratu i to sa vrlo jasnim ciljem."Hteo sam da proverim, da vidim kako mi uopšte, koji smisao tome dajemo sada. Fašizam više ne postoji u tom smislu, ne dolazi na tenkovima, ne pokreće ga neki ludak sa brkovima u nekoj pivnici u Minhenu, ali šunja se kroz, ono, Fejsbuk", navodi Danijel Apro.I ne samo kroz Fejsbuk. Poruke mržnje, paradoksalno, zaticao je i na samim spomenicima."Postoje neke stvari koje verovatno govore mnogo o tome kako danas gledamo na sve to i kako funkcioniše Srbija – da imaš spomenike partizana, a iza zid na kome piše Četnička omladina ili da imamo sela sa velikom tom nekakvom tradicijom borbi i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Recimo Banatsko Karađordjevo ima lepe spomenike sa herojima i iz Prvog i iz Drugog, a kad ulaziš u mesto na tabli piše NO MIGRANTS, što je meni bilo potpuno suludo", dodaje Apro.Putovanje je započeo prešavši iz Bačke u Srem. Obilazeći sva tri dela Vojvodine, uočio je i razlike u porukama koje spomenici u njima nose."Bačka je onako mučnija, govori pre svega o stradanjima, dok kad se pređe Dunav sve nekako miriše drugačije, akcenat je na pobedi, akcija je na borbi, i vidi se razlika", kaže Apro.U izboru mesta stradanja žrtava fašizma, nije se vodio njihovom monumentalnošću, niti estetikom. Ali je bez izuzetka na svaki od njih položio ilustraciju karanfila - 106 cvetova, za 106 spomenika.Ceo prilog u emisiji "Među nama" TV Nova S novinarke Marije Grbić možete pogledati ovde:https://youtu.be/nm9htXxEnO4