Da li u trku opet ulaze Bajden i Tramp i koje su im šanse za pobedu? – Dimitrije Milić i Milan Nešić gosti u „Među nama“

Kuva u SAD uveliko, hvata se sve veći zalet ka novembarskim izborima. Za nama je, kako mnogi kažu, najvažniji dan američkih predizbora, takozvani "super utorak", što u prevodi znači da su u 15 saveznih država birači odlučivali ko će biti predsednički kandidat. Nema uopšte mnogo iznenađenja, sve se i dalje vrti oko dva imena, Donalda Trampa i Džoa Bajdena i za sada deluje da oni neće imati konkurenciju. Ipak, to ne znači da je kraj i da se njih dvojica definitivno ponovo nalaze u novom izbornom duelu. Šta smo videli i da li je za druge kandidate bilo šta super osim tog utorka? Gosti emisije "Među nama" bili su novinar "Glasa Amerike" Milan Nešić, koji se putem videa javio iz Vašingtona, i Dimitrije Milić iz organizacije "Novi treći put".

Milan Nešić je prokomentarisao posledice koje će se desiti nakon „super utorka“, kao i potencijalnu otežavajuću okolnost za Donalda Trampa.

„Ako se može reći postoje dve najizvesnije posledice posle super utorka, a to je povlačenje iz kampanje Niki Hejli koja se zahvalila svojim biračima i rekla da ne žali ni za čim. Ono što je interesantno je da ona nije direktno podržala Donalda Trampa i da je poručila da je potrebno da podršku njenih delegata i glasača on zasluži, za razliku od poteza Rona de Santisa koji se pre nje povukao ali je tad podržao Trampa. To se sada tumači kao jedan vid otežavajuće okolnosti jer glasači koji glasaju za Hejli, uglavnom spadaju u visokoobrazovanu populaciju Amerike koja živi u gradovima, u predgrađima, i u univerzitetskim centrima, i koji, kako je pokazalo glasanje 2016, nisu bili raspoloženi da podrže Trampa“.

Novinar je takođe govorio i o potencijalnim otežavajućim okolnostima za Džoa Bajdena, istakavši određene brojke koje ukazuju na to.

„Brojke pokazuju da Bajden nema premca u Demokratskoj stranci, ali i za njega postoje neke otežavajuće okolnosti. Prva problematična stvar je stav američke administracije prema sukobu u Gazi i tumačenje da se nedovoljno žustro zalažu za uspostavljanje mira. S druge strane, prema poslednjim anketama šest od deset glasača ne smatraju da je Bajden fit da obavlja predsedničku funkciju. Kako se to ogleda, pokazalo se na izborima u Mičigenu na super utorak gde je 45.000 demokratskih glasača reklo da je neopredeljeno za predsedničkog kandidata, a u Minesoti prošle nedelje oko 100.000.

Dimitrije Milić takođe se osvrnuo na glasače Niki Hejli, analizirajući mogućnost da oni ipak na kraju glasaju za Demokrate..

„To je jedan broj ljudi koji se od 2016. godine pomera prema Demokratama i koji su glasali za Hilari Klinton protiv Trampa, da bi Bajden potom povećao njihov broj. Verujem da će se i ovaj poslednji transfer obaviti, jer Republikanska stranka više nije ista partija, postala je desno-populistička. To nije više partija konzervativnog establišmenta koji je koketirao sa populizmom ali se i dalje pridržavao nekih vrednosti koje su karakterisale republikansku partiju“.

Milić se ipak osvrnuo i na mogućnost prelaska jednog broja demokratskih glasača na Republikansku stranu.

„S druge strane, imate i jedno bežanje iz Demokratske stranke ka Republikancima koji se desio u tom periodu. To su bili pre svega belci i radnička klasa, koji nisu bili zadovoljni kako se Demokratska stranka odnosila prema njima. Takođe, imate jedan deo Latinosa koji su izrazito društveno konzervativni i kojima su Demokrate suviše liberalna partija“.

Celo gostovanje pogledajte u videu na početku teksta