Da li Srbija, okretanjem ka zapadu zbog zelene tranzicije, menja i svoju spoljnu politiku?

Energetska politika je ogledalo spoljne politike svake zemlje. Od koga najviše uvozite, od njega najviše zavisite ili možda na njega najviše računate. Mnogo najavljuju budući Ukrajinski zid, nalik na onaj Berlinski, iako ne znaju kuda će se tačno prostirati, koji će narednih decenija odvajati Rusiju od ostaka Evrope. Srbija se prepoznaje kao neko ko može neminovno biti na zapadnoj strani tog zida, pa se u skladu s tim moraju promeniti neke stvari, a neke su već počele da se menjaju. Saznajte više u priči Nikole Pavlovića, reportera Dnevnika na TV Nova.

Decenijski trend da Srbija svoju energetsku zavisnost usresredi ka Rusiji, počinje da se menja. Promene na međunarodnoj sceni odjekuju i u oblasti energetike. Upućeni kažu da se do sada svesno ulazilo u sprečavanje diversifikacije uvoza energenata, pa samim tim je dolazilo i do povećanja zavisnosti od ruskog prirodnog gasa u Srbiji.

„To je za posledicu, svesnu posledicu, imalo veću političku povezanost između elite u Kremlju, kao i u Beogradu i sa tim smo, da podsetim gledaoce, 213 poslanika glasalo za taj sporazum 2008. godine tako da nije čudno da je Srbija danas jedina država koja pored Belorusije nije uvela sankcije Ruskoj federaciji. Sada se ta situacija malo menja“, kaže Miodrag Kapor, stručnjak za energetiku.

Prvi faktor je rat u Ukrajini. Ali i uticaj Amerike koja želi da podstakne diversifikaciju, čime bi smanjila ruski uticaj. Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i američki Podsekretar za energetiku Hoze Fernandez i potpisali su 18. septembra u Vašingtonu Sporazum o strateškoj saradnji u oblasti energetike između ove dve zemlje. Tim dokumentom, prema Đurićevim rečima, biće olakšana zelena tranzicija i obezbeđen bolji prisup čistoj energiji. Iz ugla Amerikanaca, potpisivanjem je saradnja podignuta na viši nivo i istakli su mogučnost investiranja američkih kompanija u tehnologije za čistu energiju. Takođe i Južnokorejska firma Hjundai dolazi sa projektom solarnih elektrana u Srbiji. Tu je i povezivanje gasovodima ka Bugarskoj.

„Potencijalno se razmišlja i sa Rumunijom, iako je ona odavno predložila da se to uradi, Srbija gas je sprečavala da se Srbija poveže sa Rumunijom, vezano za prirodni gas, pre svega zbog bliskih veza Dušana Bajatovića sa elitom u Kremlju i ta kompanija praktično posluje kao država u državi, drugim rečima, čak ni predsednik Srbije nema tu moć da ga smeni ili barem do sada nije pokazao“, kaže Kapor.

„Treba da budemo svesni da kada je reč o gasu, mi jesmo u potpunosti zavisili i zavisimo još uvek od Rusije, ali mi zapravo ne zavisimo mnogo od gasa, ne pravi se električna energija u Srbiji skoro nikad, osim kada je bila ova havarija sa EPS-om, one panonske elektrane koje su više na naftu i koje bi trebale i planira se da se obnove na gas, zapravo u glavnom ne rade i tu se mnogo ne pomeramo“, kaže Kori Udovički iz Centra za visoke ekonomske studije.

„U onim ključnim elementima gde postoji uvozna zavisnost, ona je u dobroj meri da kažem motivisana relativno neefikasnim korišćenjem energije“, kaže Aleksandar Kovačević, energetski ekspert.

Kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, napreduje se sa vetroparkovima, dok je u Srbiji najveći potencijal leži u izgradnji solarnih panela i elektrana, objašnjava Kapor.

„Zašto moramo da zavisimo od bilo koga? Uključujući i zapad, je l tako? Imamo svoje geotermalne kapacitete koji su možda i u svetskim razmerama prilično veliki i da tu postoji tehnologija, stepen utilizacije ili stepen tih elektrana komparativno gledajući veoma visok skoro u rangu nuklearnih elektrana uz daleko manje troškove“, kaže Kapor.

Nuklearna politika bi dovela Srbiju na tačku podele oko nuklearne energije u istočnoj Evropi. Tu se nameću moguća partnerstva sa Francuskom, Amerikom i Ujedinjenim Kraljevstvom, ali i sa Kinom, ako bi se svesno smanjivala zavisnost od Rusije, koja je dominirala sektorom nuklearne energije. U sferi električne energije, Srbija jei izvoznik i uvoznik. Dok uvoz nafte i derivata može biti iz različitih izvora, postoje ograničenja u transportnom putu.

„Srbija prirodnu naftu uvozi naftovodom koji dolazi iz luke Rijeka, odnosno terminala na Krku, preko Hrvatske do Pančeva, ovaj transportni put duž Dunava se koristi daleko daleko manje. Glavna zavisnost, kad gledamo energetski bilans je u stvari zavisnost od transportnog puta za sirovu naftu preko Hrvatske“, kaže Kovačević

Energetika, odnosno energetska zavisnost i povezivanje najverovatnije su najvažnije strateško i političko pitanje koje postoji i zbog energije su se i ratovi vodili, podseća bivša ministarka energetike.

„Amerika i Rusija mogu da razmišljaju o tome da budu energetski nezavisne – Srbija zapravo kao centralna republika, kada je reč o energetici, bivše Jugoslavije ima izuzetno povoljan sklop za neku vrstu, nazovimo to, energetske nezavisnosti i zbog toga što je imala sirovine, ugalj i vodu“, kaže Udovički i dodaje da ćete uvek morati da trgujete i nema veće nezavisnosti nego obnovljiva energija, ugalj će se potrošiti, dok sunce, vetar, pa i obnovljive šume neće.

„Samodovoljnost u energetici ne postoji. I najveće zemlje na svetu takođe imajurazličite međuzavisnosti izvoza i uvoza energije. Svakako govorimo o jednoj racionalnoj poziciji u odnosu na energetsko tržište“, kaže Kovačević.

„Mnogo vam je važnije da održavate mudre diplomatske odnose, nego da sad koji procenat više ili manje energetske zavisnosti pod navodnicima smanjujete“, kaže Udovički.

Grejna sezone je u nekim mestima u Srbiji već počela. Nadležni kažu da neće biti problema sa snabdevanjem. odakle energija dolazi i po kojoj ceni, sasvim je drugo pitanje.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.