Da li se tema proširenja EU sa margina vratila u centar?

Na početku drugog mandata, svoj prvu misiju Ursula fon der Lajen počinje posetom zapadnom Balkanu. U sredu u Tirani, pa onda redom, Severna Makedonija, BiH, Crna Gora, Kosovo, a doći će u petak i u Beograd. Da li je to znak da će, kao što je i najavila, zemlje kandidati biti u fokusu Evropske unije?

"Tema proširenja odjednom sa margina ponovo se vratila u centar. Naravno kad se kaže proširenje u Briselu, sad se misli prvenstveno na Ukrajinu, pa onda možda na Moldaviju, ali zapadni Balkan je neka vrsta nezavršenog posla, oni su svesni toga I mislim da je ulazak bar nkih država zapadnog Balkana u EU, da to može da se ostvari u narednih par godina, do 30. recimo", smatra Duško Lopandić iz Evropskog pokreta u Srbiji.

"Ursula fon der Lajed dolazi da pokaže da pitanje proširenja nije mrtvo, da je ono vrlo aktuelno I da EU opredeljuje sredstva za to i da postoji realna persprektiva proširenja. S druge strane postoji ta geopolitička situacija u smislu da se pojavljuju zemlje Briksa kao, ne kažem alternativa EU, ali kao neka vrsta potencijalnog konkurenta koja može da jača u narednim godinama, pre svega ekonomski", kaže Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.

Predsednica Evropske komisije ne dolazi praznih ruku. Zapadnom Balkanu donosi 6 milijardi evra iz reformske agende, od kojih bi Srbiji trebalo da pripadne milijarda I 600 miliona do 2027. godine.

"Kad se radi o fondovima sad je potpuno nova metodologija. U reformskoj agendi tačno se vidi šta treba da uradi vlast da bi dobila x sredstava. Recimo, da bi popravili izborne spiskove dobiće nagradu od 50 miliona evra, što nije malo. Doduše za njih to je možda sitnica, ili za ceo onaj paket demokratije 400 miliona evra će da dobije Srbija. Videćemo kako će to u praksi da funkcioniše", kaže Lopandić.

Na funkciju šefa diplomatije Evropske unije, koju je do sada obavljao Žozep Borelj, stupila je Estonka Kaja Kalas, a njen sunarodnik Riho Teras biće novi izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, umesto Nemice Viole fon Kramon. Ipak, najviše pažnje na Balkanu, pogotovo u Srbiji izazvao je naslednik Vladimira Bilčika na mestu izvestioca evropskog paralmanta za Srbiju, Tonino Picula.

"Ja sam imenovan stalnim izvestiteljem EP za Srbiju ne zato što sam Hrvat, već zato što sam se dokazao u proteklih 11 godina u različitim deonicama kada je trebalo potvrditi privrženost EP u nastavku politike proširenja... ja bih voleo da i SRB ide u korak sa svojim političkim ambicijama. Ako želi postati članica EU tada mora proći put koji us prošle sve ostale danas članice, jučer kandidatkinje za EU. S tim što Srbija, tu mora čovek biti pošten pa kazati, ima još jednu dodatnu dimenziju koju mora ispuniti na svom putu ka Briselu, a to je normalizacija odnosa sa Kosovom", poručio je Tonino Picula, izvestila Evropskog parlamenta za Srbiju.

"Možemo da budemo sigurni ne samo zato što je Picula iz Hrvatske, više da će zato što je socijaldemokrata, da će njegovo razumevanje pod navodnicima ovog režima biti nešto manje nego kad se radilo o gospodinu Bičiku. Ali s druge strane, naravno da on treba da postigne neku rezoluciju svaki put, koju će podržati sve glavne stranke, a najvažnija je kao što znamo ona u kojoj se nalazi SNS i u kojoj je gospođa Fon der Lajen", kaže Lopandić.

Sem Piculinog osporavanja prava na autonomiju Srba I Hrvata u Bosni i Hercegovini, ali i prava Srba u Crnoj Gori na identitet, kulturu I tradiciju, Zečević, ukazuje na još jedan stav novog izaslanika Evropskog parlamenta za Srbiju.

"Stvar gde je on na neki način mene sablaznio, a to je da jedan socijaldemokrata ne priznaje, odnosno osporava događaj iz Drugog sv, rata, genocid koji se desio nad srpskim narodom, koncentracioni logor Jasenovac itd. a on to dovodi u pitanje, upravo je tradicija socijaldemokratskih stranaka da imaju jasan stav prema onome što se desilo u drugom svetskom ratu", smatra Zečević.

A dok traje rat u Ukrajini, Srbija i dalje ne usklađuje svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom. Pregovori o pristupanju su još od 2021. u blokadi. Iako nigde ne piše, alat za blokadu I članstvo moglo bi biti i iskopavanje litijuma, čiji resursi u Srbiji, Evropi mogu poslužiti da bi se oslobodila zavisnosti od gasa i nafte.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Ekipa sa Zapadnog Balkana u gostima kod Ursule fon der Lajen: Predsednica Evropske komisije organizovala radni ručak