Da li se izmenama Krivičnog zakonika kriminalizuje građanski i politički aktivizam?

Plan izmene jednog od najvažnijih zakonika - Krivičnog, podigao je buru. U svetlu planiranih izmena, predviđeno je da iza rešetaka mogu da završe i oni koji s društvenih mreža pozivaju na protest, smatraju pravnici.

U nacrtu izmena krivičnog zakonika stoji za deo stručne javnosti sporni član: uvođenje krivičnog dela „Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela“. U nacrtu piše da delo, između ostalog, podrazumeva da se krivično goni onaj koji „putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela“. Da li to znači da će čak i pisanje po internetu biti ograničeno?

„Mislim da će to uglavnom biti pozivanje na proteste, da će se uglavnom na to odnositi – na bilo kakav protest, iako vama ustav i konvencije garantuju zdravu životnu sredinu ispašće da oni koji traže poštovanje ustava su krivičnog dela, može se tako čitati. Mogli su da stave osim ako zahtev protesta nije, ali nisu uneli“, kaže Božo Prelević, advokat.

Navedene odredbe mogle bi da se primene na probleme – dečije pornografije, uputstva za terorističke napade, kako se prave molotovljevi kokteli i slično, objašnjava lider pokrete Kreni-promeni, Savo Manojlović uz veliko ali:

„Međutim, većina tih stvari se nalaze na dark webu-u. Nije dostupno utvrditi koje to slao, ili se nalaze nalazena serverima van granica naše zemlje, pa su samim tim i lica koja to šalju van dometa naših pravosudnih organa. Automatski je jasno da će se ove odredbe primenjivati uglavnom na aktiviste i ljude koji pozivaju na građansku neposlušnost zbog protivustavnog delovanja ove vlasti i samim tim one imaju represivne elemente“, rekao jeSavo Manojlović, lider pokreta „Kreni-promeni“

Takva, nedefinisana odredba problematična je i zato što sve i svašta može da potpadne pod nju, smatraju naši sagovornici.

„Mnogo odredaba zakona možete da tumačite maligno. Ovde je problem u tumaču, a ne samo u zakonskom testu. Morali bi da nam objasne u odnosu na koje slučajeve se pravi ta norma, meni je to jako teško da razumem“, rekao je Prelević.

Nakon što je zagospodarila skoro svim tradicionalnim medijima, sada se Včlast obrušila i na društvene mreže – podvlači Manojlović.

Ovim zapravo oni žele da tu decentralizovanu prirodu društv mreža, gde ne mogu da iskontrolišu gde će i šta će ljudi pisati i kako će se organizovati, da preseku i da zaplaše određene ljude.“Ljudi se boje hapšenja jer onda obično završe u zatvoru okruženi kriminalcima, ali ja mislim da tu nisu najveći kriminalci. Mislim da je najgore otići u Vladu Srbije jer mislim da je tamo nbajveći stepen ljudi koji su najveći kriminalci“, kaže Manojlović.

Predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika predstavljaju brutalan udar na slobodu govora, okupljanja i izražavanja i imaju za cilj legalizaciju zastrašivanja slobodnomislećih građana, ocenila je danas i stranka Zajedno. Oni su pozvali građane da se učešćem u predstojećim javnim raspravama – u Palati pravde u Kragujevcu, u Apelacionom sudu u Novom Sadu i u Palati pravde u Beogradum „suprotstave“ donošenju tog akta.

Prilog Irene Štikovac iz emisije „Među nama“ pogledajte na početku ove vesti.