Da li je plenum demokratija u praksi ili, kako tvrde neki, ideja „uvezena“ iz Hrvatske?

Emisije Autor: TV Nova 28. dec 202408:00

U jeku studentskih protesta, sve više se govori o plenumima kao načinu donošenja odluka i jednostavnom načinu organizacije. Ovaj model, zasnovan na ravnopravnosti i otvorenoj diskusiji, izazvao je pažnju javnosti, ali i brojne polemike. Dok studenti tvrde da je plenum simbol demokratske borbe, vlast postavlja pitanje njegove suštine i porekla.

Studentski plenum – izraz je koji se u poslednje vreme sve više čuje, a mnogi ne znaju šta je to. Za sve njih, dolazi od latinske reči „plenus“ što znači pun. U širem značenju, to je kada se studenti okupe u punom amfiteatru, a u užem – kada svi imaju šta da kažu. Da li je to demokratija u praksi ili, kako tvrde neki, ideja „uvezena“ iz Hrvatske?

„Zasednemo u amfiteatar i skupimo se. To je diplomatski, demokratski što fali u ovoj državi, i mi tu u suštini na osnovu GAF-a recimo, donosimo neke odluke, svako se pita, svako ima pravo da daa mišljenje, da glasa. Na kraju kako većina izglasa, tako mi donosimo odluke. Nema to nikakve veze niti sa Hrvatskom niti bilo kakvom političkom grupom. Mi smo sami ovde zato što želimo da napravimo promenu koja je očigledno neophodna“, kaže Lazar Živković, student GAF-a.

Ipak, neki funkcioneri u Srbiji smatraju da ovaj vid organizovanja dolazi direktno iz Hrvatske, pozivajući se na „Blokadnu kuharicu“. Među njima je i predsednik Republike, koji je ocenio da su protesti u Srbiji inspirisani strategijama iz susedstva.

„Studenti ne govore ni o čemu u tome i jeste snaga svega. Uči se to kako se radi, piše to u onoj „Blokadnoj kuharici“ iz Hrvatske, baš tako puna depersonalizacija, ništa ne govorite, zahtevi dovoljno široko razvčeni da svako može da tumači kako hoćeš i da niko ne zna šta su. Ja sam srećan kao što i nisam srećan kada neko gazi Srpsku zastavu, a pripada istim tim, kao što nisam srećan kada ih zloupotrebljeni političari koji su učinili sve najgore i da to i dalje žele“, kaže Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

I dok se plenum i njegovo poreklo dovode u pitanje, stručnjaci podsećaju da brošura „Blokadne kuharice“ postoji već 15 godina i da pojam uopšte nije nov.

„To je gruba zloupotreba, činjenica da najveći broj građana i ne zna šta je to. I to je sada neka predstava, to je dokument koji je kreirala SOA ili neka druga hrvatska apostrofirana služba. O čemu se radi, o nekom dokumentu, brošuri, knjižici od nekoliko strana koja je 15 godina dostupna celoj internet zajednici na zemaljskoj kugli. Koju nije pisala ni kakva služba, nego studenti filozofskog fakulteta kada su 2009. godine organizovali blokadu fakulteta u borbi hrvatskih studenta protiv režima sa zahtevom da dobiju besplatne studije“, kaže advokat Rodoljub Šabić.

Kako su studenti objasnili, na svakom plenumu postoji jedan zadužen da vodi sastanak, drugi da mu pomaže u tome, a treći da vodi zapisnik. Na kraju svakog plenuma se izglasava nova grupa moderatora koja će voditi sledeći plenum.

Prilog Anđele Janković iz emisije „Među nama“ pogledajte na početku ove vesti