Da li je inspekcija je pre nesreće utvrdila propuste u domu za stare u Barajevu?

Zašto je to tako? Ko kontroliše Domove za stare, kako se izdaju licence, u kojim uslovima borave naši najstariji sugrađani i ko o njima brine, samo su neka od pitanja u jutarnjem programu "Probudi se" za Dunju Marić novinarku Nove ekonomije, koja se bavila ovom temom i Radoslava Milovanovića iz Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite.

Požar u Domu za stare u Barajevu otkrio je niz propusta u poslovanju tog objekta. O tome Marić piše u svom tekstu u Novoj ekonomiji i sad otkriva o kakvim se propustima radi.

Postoji više povezanih pravnih lica, takozvanih ćerki firmi i oni su očigledno preko različitih tekućih računa sprovodili poslovanje“, rekao je nakon požara ministar Starović. Analiza Nove ekonomije pokazala je da su sa domom Ivanović povezane još četiri firme.
Pre svega, Miloš Ivanović vlasnik je i zakonski zastupnik doma “Ivanović i sinovi” u Maloj Moštanici, na Čukarici. Ova firma, međutim, u prinudnoj je likvidaciji od kraja 2024. jer Agenciji za privredne registre nije dostavila finansijske izveštaje za 2021. i 2022. godinu. Računi ove firme bili su u blokadi više puta od 2020, a trenutno su blokirani gotovo tri godine – od marta 2022.Ukupan iznos blokade je 4.129.546 dinara.Dalje, u Lazarevcu je postojao dom za odrasle i starije „Ivanović-Makić“, kom je Ministarstvo za rad zabranilo da obavlja delatnost 30. avgusta 2022. Miloš Ivanović jedini je vlasnik ovog preduzeća. Ova firma osnovana je 2021. godine, ali je od kraja 2024. u prinudnoj likvidaciji, jer nije dostavljala finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre. Račun ove firme takođe je blokiran, ali se ne navodi u kom iznosu, već samo da “dužnik ne može da raspolaže sredstvima na računima kod banaka”. Potom, Aleksandar Ivanović, jedan od uhapšenih zbog požara, jedan je od zakonskih zastupnika firme “Ivanović Maks” u vlasništvu Mileve Ivanović. Ona je vlasnica tek od srede, 29. januara. Finansijski izveštaj ove firme za 2023. godinu nije dostupan, kao ni za 2022, jer jer firma osnovana tek krajem septembra. Ipak, podaci NBS pokazuju da je i ova firma bila u blokadi od 27. aprila do 1. juna 2023. godine. Na kraju, osnivačica doma u kom je izbio požar Gorica Ivanović, bila je vlasnica “Kuće za odmor Ivanovića”, koja je poslovala od 2011. do 2023. godine.

Nadležno ministarstvo je saopštilo da je Dom imao potrebnu dozvolu za rad - odnosno licencu. Marić dodatno pojašnjava kako je dom mogao da dobije licencu, ako mu je račun bio u blokadi.

Brojni detalji koji su isplivali na površinu govore da je mnogo toga u njihovom poslovanju "nerelugarno", počev od toga kako je poslovao pet godina sa blokiranim računom, preko toga kako se u njemu našlo više osoba nego što su dozvoljeni kapaciteti, do toga kako je uopšte dobio licencu ako nije imao valjanu protivpožarnu zaštitu.

Milovanović ističe šta je sve potrebno da jedan privatni dom za smeštaj starih lica ispunjava da bi dobio licencu i dozvolu za rad i kako se i na koliko godina dobijaju licence za rad

Redakcija Nove ekonomije je uputila nadležnom ministarstvu pitanja u kojima ste tražili odgovore na pitanja. Marić otkriva da su poslali sledeća pitanja, koliko često se vrši redovan inspekcijski nadzor, da li postoji dovoljan broj inspektora i ko i kako može da otvori dom za stare. Novinarka zatim otkriva da li su iz ministarstva dobili odgovore na ta pitanja.

Milovanović komentariše da li je Dom u kome je izbio požar bio član njegovor udruženja i da li su na bilo koji način imali saznanja o uslovima u kojima obavljaju svoj rad.

Ista porodica Ivanović je osim doma u kome je izbio požar imali još nekoliko u svom vlasništvu, Marić u svom tekstu spominje nekoliko ćerki firmi gde u vlasnici članovi iste porodice. Negde je reč o mužu, negde je vlasnica žena, negde sin. I svuda je isti šablon. Marić sada pojašnjava zbog čega su te firme bile zatvarane i kako je moguće da su nadležni i pored brojnih i ponovljenih propusta istoj porodici dozvolili da se bavi istom delatnošću.

U domu u Barajevu u trenutku požara nalazilo se četiri korisnika više od onog broja za koji je dom i dobio dozvolu – bilo ih je 34 umesto 29. Nejasno je da li je tokom noći, kada se dogodila tragedija, sa korisnicima bio negovatelj ili su bili sami, te Milovabivić ističe da li je uopšte dopušteno da korisnici Doma ostanu sami, ako imamo u vidu da među starima često ima dementnih, nepokretnih...

"U domovina mora da postoji stručni tim koji će se baviti korisnicima od samog početka", kaže Milovanović

Nadežda Satarić, koja je radni već provela kao socijalna radnica u domu za stare, kaže da zakonska regulativa nije precizna i da ostavlja prostor za različita tumačenja.

"Zakon kaže da se na deset korisnika mora da zaposli jedan negovatelj, ali nije precizirano da li to znači samo u jednoj smeni ili je to ukupan broj. Tu nedorečenost u zakonu mnogi koriste i nemaju u noći nikoga ko dežura sa korisnicima. Zato se događaju ovakve tragedije. Nema nikoga ko bi umanjio nesreću, jer da je bio neko sa korisnicima ne bi stradalo toliko ljudi. Najmanje dvoje ljudi moraju biti u smeni, jer ukoliko nekom korisniku pozli, jedan negovatelj mora biti pratnja do zdravstvene ustanove, a drugi mora da ostane sa korisnicima", navela je ona.

Dom u Barajevu imao je osam kontrola, a poslednja je bila bila 4. decembra 2024. godine, dakle mesec i po dana pre požara. Inspektori su utvrdili određene nepravilnosti u vezi sa vođenjem dosijea korisnika. Ispostavilo se da je Dom funkcionisao iako nije imao valjanu protivpožarnu zaštitu. Marić dodaje zbog čega tada nije doneta odluka o zatvaranju i da li su nadležni takođe odgovorni jer su što se kaže žmurili na jedno oko...

"Inspekcija je pre nesreće utvtdila propuste u domu", kaže Milovanović.

U Srbiji postoji 41 starački dom u državnom vlasništvu i 277 licenciranih privatnih domova. Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja prethodnih godina zabranilo je rad 159 ustanova i u najvećem broju slučajeva nedostajali su protivpožarni uslovi.

Svi znamo da zbog brže zarade vlasnici domova koji licencu dobiju na određeni broj kreveta (u skladu sa brojem zaposlenih), naknadno ubacuju krevete. Sve to smanjuje kvalitet usluge, a nadležni žmure.

Milovanović analizira da li su na adekvatan način vrši inspeckijski nadzor ili su i tu mito i korupcija umešali svoje prste i da li je osim broja negovatelja važna i njihova stručnost.

Novinarka za kraj analizira kako su mediji izveštavali o ovoj tragediji, da li je i tu bilo propusta, pošto se čini da je fokus medija bio na studentskim blokadama, tragedija u Velikom Borku je bila u drugom planu. Posle Ribnikara, Dubone i Malog Orašja smo vrlo brzo saznali imena nastradalih, isto je bilo i u slučaju pada nadstrešnice. Međutim, do danas ne znamo imena žrtava, te Marića komentariše zbog čega žrtve iz Velikog Borka samo broj i nemaju imena.

"Ovaj slučaj je nepravedno zapostavljen, čini mi se da se ne saosećamo dovoljno sa žrtvama", smatra Marić.

Obzirom na ograničene kapacitete državnih ustanova za smeštaj starih lica, povećava se broj privatnih domova pa samim tim je kvalitet njihovog funkcionsianja itekako važan. Zbog toga će Udruženje privatnih ustanova socijalne zaštite nadležnom ministarstvu danas uputiti zahtev i incijativu. Milanović otkriva šta predlažu tom inicijativom i na koji način ona može da poboljša stvari u tom sektoru.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO - Za 365 dana u domovina za stare stradalo 12 osoba: Inspektora premalo