7
Srbija je kolonija - baš takvu formulaciju sve češće koriste oni koji su nezadovoljni stanjem u našoj zemlji. Priča oko litijuma vodi nas na zapad, priča o nafti i gasu i nekim drugim rudama vodi nas na istok. Tu je i čuvena dilema kojim političkim putem ide Srbija, putem Evrope ili nekim drugim? O tome su danas za emisiju "Među nama" govorili, Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove i Aleksandar Đokić, politikolog.
„Danas drugačije govorimo o koloniji nego što smo govorili negde pre Drugog svetskog rata i govoriti u pravom smislu te reči bilo bi zaista neozbiljno, ali kada neka zemlja ne može samostalno da odlučuje o ekonomskim, kulturnim ili nekim drugim oblastima, već je pod jakim uticajem neke druge zemlje – to se može smatrati nekom vrstom kolonijalnog odnosa“, rekao je Beširi.
On dodaje da je mnogo bitno kakva je ta zemlja, kakvi su njeni zakoni, koliko ima znanja i veštine da se ti zakoni primene ili se ti zakoni primenjuju s vremena na vreme.
Pročitajte još:
7
0
8
„Kada se upotrebljava izraz kolonija to se uglavnom čini kada ljudi žele da zbace bilo kakvu vrstu odgovornosti sa svih nas. Ja ne bih rekao da je Srbija bilo čija kolonija, ja bih rekao da je to jedna nezavisna država koja se nalazi van svih grupa država koje nešto znače danas u svetu, koje donose odluke koje se tiču i nas. Mi takvi neintegrisani na nekim marginama, mi nismo kolonija, nego smo prosto zemlja koja nije uhvatila priključak onda kad je trebala, a to su bile devedesete godine i sada snosimo posledice“, rekao je Đokić.
Politikolog je dodao da se sada koristi taj izraz kolonija da bi se legitimizovalo stanje u kom smo sada.
„Rukovodstvo ove države ne želi da se integriše ni sa Evropskom unijom ni sa Briksom. Njima sasvim odgovara da mi sedimo tu između svega, da oni vladaju, da dobijaju pohvale i tamo gde im nije mesto, da packe slabo dobijaju baš zato što se nalaze tu gde jesu“, rekao je on.
Ceo prilog pogledajte na početku vesti.
BONUS VIDEO: