Da li do promene u obrazovanju može doći bez promene vlasti?

Od obdaništa do fakulteta sve je u rukama države. A nema vlasti koja nije obećala da će joj obrazovanje biti prioritet. I svaka je započela reformu posle koje je bila neophodna nova. Pa tako decenijama.

"Ovo što ću vam sada pročitati je insert iz ekspozea predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića 27. aprila 2014. godine, jer prosto hoću da naglasim, kada govorimo o obrazovanju meni su dve reči nespojive, odnosno spojive, apsolutno vezane za obrazovanje, to je odgovornost za izgovorenu reč i čestitost i ako toga nema u obrazovanju sva struka će pasti. I evo ako dozvolite, imajte strpljenja, mali je insert", kaže Ivanka Popović, profesorka i bivša rektorka Beogradskog univerziteta.

"Ova vlada će pokušati da reformiše obrazovni sistem. Da li znate da je svaki treći đak u Srbiji funkcionalno nepismen", reka je tada Aleksandar Vučić, tada premijer Srbije.

"Ako znate najnovije podatke mi smo i dalje otišli, ako nije i veći udeo od jedne trećine đaka u Srbiji funkcionalno nepismen. Kaže: nama će obrazovanje biti na prvom mestu, znanje je temelj od kog krećemo da gradimo našu zajedničku kuću. Našu novu Srbiju, bolju Srbiju, Srbiju koja zna", ističe Popović i dodaje da mi moramo našu decu pre svega na naučimo pravilno da razmišljaju i kada to nauče, naučili su najvažniju lekciju.

Deset godina kasnije, đaci su i dalje funkcionalno nepismeni, srednja škola i dalje nije obavezna, prosvetari imaju plate ispod republičkog proseka, nasilje u školama dovedeno je do ekstrema. Autonomiju univerziteta država kontroliše preko novca, zabrane zapošljavanja i izmena zakona posle kojih je porastao broj ljudi koje je delegirala u rukovodeća tela fakulteta. Čak i izbor za Studentski parlament postaje pitanje moći i vlasti.

Obrazovni sistem održavaju ljudi koji u njemu rade i kojima je do njega stalo. Drugima je samo zgodna tema za govore i obećanja.

"Stiče se utisak da se čini sve suprotno da se on oslabi, degradira i da se nastavlja priča o kvazi eliti i da se znanju da neki negativni predznak, sem ako to nije korisno za neke situacije kao što je u debatama vezano za litijum ili vezano za uspehe IT ili ako je neki univerzitet dobro rangiran onda odjenom to znanje postaje korisno jer je u funkciji vladajuće stranke", upozorava Popović.

"Mi smo trenutno društvo koje po svom kulturno, vrednosnom, civilizacijskom nivou zaslužuje ovakvo obrazovanje. Ima ga jer takvo zaslužuje. Ne kažem, nije ovo defetizam, ovo je samo pesimizam. Evo kažem, nema šanse, ako želimo da za godinu dana, ne programe i neke stvari, rasteretimo i decu i nastavnike, ali teško u ambijentu u kom i vlast, sve političke snage sa svojim biračima komuniciraju samo putem popuplizma i zastrašivanja. U tome nema ničeg, i rečima i slovima ničeg prosvetiteljskog", kaže Vladica Cvetković, geolog i redovni član SANU.

I dalje se nižu strategije, pravilnici, uvode novi predmeti, održavaju seminari i radionice. Znanja kako poboljšati ne manjka, ali volja onih koji donose odluke i dalje izostaje.

"Pa ne možete vi đaku kazati znanje je kapital najveći, a on da na delu u praksi vidi da onaj koji ima onaj drugi kapital, novac u rukama, kupuje diplomu. Ne možete vi đaku reći budi pošten, nemoj prepisivati a on na delu u svom društvu, taj đak nije glup, on vidi plagijatore kako zauzimaju ključna mesta u državi", ističe Aleksandar Kavčić, naučnik i osnivač Fondacije "Alek Kavčić".

"Čini mi se za veće promene i reforme u obrazovanju potrebne su političke promene. Kad će se one dogoditi to je dosta neizvesno. Odnosi snaga su još uvek takvi da to nije baš na vidiku. Mislim da treba zaista da trudimo se da u postojećim okvirima nešto promenimo bilo na taj način što ćemo unaprediti kvalitet nastave, povezati se sa institucijama iz sveta, a ponekad verovatno i kroz štrajkove tražiti da se poboljša položaj u obrazovanju i taj pritisak može da ostvari neki rezultat", kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Srbija tek malo više od 3,3 odsto svog bruto dohotka izdvaja za obrazovanje, manje od nje samo Albanija i Rumunija. Na nivou Evroposke unije prosek je 5 odsto. A bez novca teško da može isplanira i realizuje bilo šta, kamoli bolja reforma obrazovanja.

"Novac je važan zato što nas on usmerava. Mi kada primamo platu iz budžeta mi iz toga čitamo šta država hoće da mi radimo i novac je važan zato što nas ograničava da radimo ozbiljnije poteze. Ali mislim da i u ovoj situaciji postoji dovoljno prostora da se preraspodele sredstva, ili da se nađe podrška bilo od međunarodnih donatora ili iz privatnih izvora da se prave neke promene. Mislim da ne možemo samo da gledamo na državu i da očekujemo da nam država da rešenje između ostalog, zato što sada znamo da državi mi nismo prioritet", kaže Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka.

Novo merenje dometa školskog sistema u Srbiji stiže u novembru kada se očekuju rezultati poslednjeg Pisa testiranja. Pre ocenjivanja funkcionalne pismenosti đaka procenjivaće se strpljenje i odlučnost njihovih nastavnika. Na štrajku zakazanom za 1. novembar.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Kriza obrazovanja – 30 odsto vukovaca ove godine nije položilo prijemni ispit