Da li će 3. i 4. maj ubuduće biti dani sećanja, koliko je u narodu došlo do buđenja svesti oko nezamislivih zločina, da li smo uspeli da razvijemo empatiju, živimo li punih godinu dana kolektivnu traumu, a da možda nismo toga ni svesni? Kako se osećaju indirektne žrtve i da li nam se čini da smo svi ostali zamrznuti u tom 3. i 4. maju 2023, iako nas čitavih ovih godin udana pdosećaju da moramo da idemo napred? Znači li to da nam cela godina neprimetno prođe, a ovi dani nikada?
Na sva ova pitanja odgovor daje prof. dr Sanaj Ćopić ispred Viktimološkog društva Srbije, inače članica Radne grupe za uspostavljanje memorijalnog centra u OŠ Vladislav Ribnikar.
Video pogledajte na početku teksta.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar