4
Savet REM raspisao je posle devet godina javni konkurs za izdavanje četiri dozvole za televizijsko i četiri dozvole za radijsko emitovanje. Peta frekvencija, bez adekvatnog objašnjenja, nije uvrštena, iako televizije N1 i Nova S koje će se prijaviti na konkurs, zadovoljavaju neophodne uslove. Tim povodom su za "Probudi se" na televiziji Nova S govorili bivši član Saveta REM Slobodan Cvejić i profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić. Prema njihovoj oceni, ovakva odluka REM je najblaže rečeno čudna.
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) raspisao je javni konkurs za “izdavanje dozvola za pružanje medijske usluge televizijskog emitovanja i medijske usluge radija putem terestričkog digitalnog odnosno analognog prenosa za područje cele Republike Srbije”.
Konkurs je, kako se navodi na sajtu REM-a, raspisan za četiri dozvole za televizijsko i četiri dozvole za radijsko emitovanje. To praktično znači da regulator nije uvrstio u konkurs slobodnu, petu TV dozvolu, koja je pripadala TV Avala.
PROČITAJTE JOŠ:
REM nije objasnio na osnovu kojih kriterijuma je odredio da je Srbiji potrebno samo četiri frekvencije i zašto u pozivu na konkurs nema te pete frekvencije za nacionalno pokrivanje koja je postojala u prethodnom konkursu.
Čudno je i to da bi država od pete frekvencije mogla godišnje da zaradi million evra, a ta frekvencija je već devet godina neraspoređena.
Trenutno pravo na nacionalno pokrivanje TV signalom u Srbiji imaju četiri televitije Pink, Hepi, Prva i B92, a na ovom konkursu učestvovaće i TV N1 i Nova S.
Bivši član Saveta REM, profesor Filozofskog fakulteta Slobodan Cvejić, kaže da nije jasno zašto se ne razmatra dodela pete frekvencije.
„Na ovom konkursu je sporno to što nije otvorena ta peta frekvencija i meni nije jasno zašto to nije urađeno. Ona godinama nije bila korišćena, ali mislim da je već neko vreme jasno da na medijskoj sceni postoje pružaoci usluga koji ispunjavaju uslove ako bi bili zainteresovani da konkurišu, a sad vidimo da će dve televizije (N1 i Nova S) konkurisati, tako da je to moglo biti urađeno i ranije. Dok sam bio u Savetu REM otvarali smo zu temu i odgovor je uvek bio evo sada ćemo, sledeće godine…“, rekao je Cvejić u Probudi se na televiziji Nova S.
Na prošlom konkursu bila je otvorena peta fekvencija, ali nijedna TV nije ispunjavala uslove. Zašto peta frekvencijasada nije u razmatranju, ostaje nejasno.
„Verovatno su političke igre, da kažem tako, sad postale naglašenije“, kaže Cvejić.
Sličnog mišljenja je i profesorka Fakulteta političkih nauka Aleksandra Krstić, koja je gostujući na televiziji Nova S rekla da je ovo vrlo čudno.
„Ova frekvencija nije dodeljena od 2012. Bilo je pokušaja 2013. i ja sam pisala tada o tome neke naučne radove. Te godine je u dva navrata bio raspisan konkurs, u maju i novembru i nije uspelo. Zatim je bio raspisivan konkurs 2018. za tu frekvenciju kada su se javile četiri televizije od kojih nijedna nije dobila dozvolu. U međuvremenuu je 2014. fonet novi Zakon o elektronskim medijima… Odugovlači se dosta s dodelom te frekvencije. Ta peta frekvencija ni sad nije u igri, videćemo da li će biti. Važno je da zapamtimo da je nacionalna frekvencija javno dobro i vlasnik televizije nije vlasnik frekvencije. On raspolaže dozvolom na ograničeni, određeni broj godina. Dakle ko raspolaže frekvencijom? Raspolažu građani, jer je to javno dobro i moramo imati to u vidu“, rekla je Krstić i dodala:
Mi smo teški gledaoci televizije
Na pitanje koliko društvene mreže mogu „ugroziti“ televiziju, Krstić kaže:
„Ne ugrožavaju, to je ključna rečenica. Najnovija istraživanja iz 2021. godine pokazuju da se kod nas u proseku televizija dnevno gleda pet sati, a evropski prosek je tri sata i 45 minuta. To istraživanje je radila Evropska radiodifuzna unija. Mi smo teški gledaoci televizije i kod nas je televizija najdominantniji zvor informacija. Mladi su više na društvenim mrežama i oni se više putem Instagrama informišu, ali televizija je i dalje najdominantniji izvor informacija“.
„Sada REM utvrđuje ko će dobiti frekvenciju. Ja sam čitala o tim minimalnim uslovima koje morate da ispunite, to nije samo da imate tehničke i organizacione kapacitete, nego da program bude inovativan, da ga nema u nekoj trenutnoj ponudi. Postoji definicija šta je kvalitetan program za REM. To je onaj program koji obuhvata naučni, naučno-obrazovni, dečiji, dokumentarni program u minimum 20 i više odsto ukupnog programa. Ono što mene buni, jeste do i u pravilniku i u zakonu piše da REM kada odlučuje koliko će frekvencija dodeliti mora da sprovede jednu analizu stanja na osnovu koje odlučuje koliko je frekvencija potrebno“.
REM nije objavio podatke o tome da je takva analiza urađena.
„Nisam sigurna da sam videla tu analizu i ne znamo da li analiza postoji i na osnovu čega je zapravo odlučeno da će se dodeliti četiri, a ne pet frekvencija. I to je sada pitanje za stručnjake koji se bave medijskim pravom, regulativom i tako dalje. Sa ovog aspekta poštovanja medijskog pluralizma, u tom smislu što vi morate da omogućite ulaz različitim društvenim grupama i različitim stavovima u emitovanju svog programa. Mi imamo trenutno televizije, koje manje-više imaju jednoobraznu uređivačku politiku“, zaključila je Krstić.
BONUS VIDEO: Nacionalne frekvencije i izbori, opozicija u tragovima i blaćenje
Pratite nas i na društvenim mrežama:
