Izostanak reakcije nadležnih na ozbiljnost i učestalost neregularnosti na nedavnom referendum naveo je pojedince da u ime velikog broja obespravljenih građana podnesu prigovore. Takav slučaj minulih dana dogodio se i u borskom selu Metovnica, gde je, kako pokazuju rezultati, skoro polovina meštana glasala od kuće.

Autorka: Katarina Golubović

„Nema šanse zimi, sada, bez pola sata, ne može da se glasa“.

I upravo ovim argumentom jedan od retkih članova Gradske izboorne komisije u Boru pokušao je da ukaže na evidentne neregularnosti koje su sprovedene na biračkom mestu broj 35 na dan referenduma.

„Na ovom biračkom mestu 35 u Metovnici evidentno je bilo 130 ljudi je glasalo od kuće što čini 46 posto od ukupno izašlih birača što je prosto neverovatno zato što je moralo na 3 minuta po jedan glasački lisitć da se zaokruži i odradi sva prateća dokumentacija , stavi u koverte itd. Ja sam to sugerisao , video sam te falsifikovane potpise bilo je jako evidentno.  Sutradan 17. Januara na Komisiji mi smo već dobili izveštaj o glasanju na republičkom referendumu, završen, potpisan, pečatiran, pre nego što smo ga usovjili, pre nego što smo glasali, sve je bilo pripremljeno, jednostavno doneta je jedna sramna odluka od strane gradske izborne komisije“ kaže Zaviša Žurž, član  GIK BOR.

Zato je nakon objavljenih rezultata referenduma u ime svih obespravljenih građana Metovnice jedan odbornik Skupštine opštine Bor rešio da podnese prigovor Gradskoj izbornoj komisiji.

„Za razliku od izbora kada se koriste razne nepopularne metode od strane aktuelne SNS vlasti poput bugarskih vozova, rpetnji kupovine glasova i drugih nedemokratskih metoda ovde to nije bio slučaj, ali je bio slučaj sledeći: ljudi koji nisu izašli na referendum neko je umesto njih glasao“ kaže Dragan Marković, odbornik SO BOR.

„Da ovako stoji 130 ljudi u redu pitanje je da li bi mogli tom brzinom da popune svu dokumentaciju. Tu su dva formualra A 4 koja treba da se popune, da čovek izvuče svoja dokuemnta, da oni to provere, da zaokruži glasački listić, da se stavi u malu kovertu, da se sve to zajedno zapečati u veliku kovertu jednostavno nema šanse“ dodaje Žurž.

„U selima koja su direktno ugrožena radovima Ziđina konkretno i u Malom Krivelju i u Velikom Krivelju, u Oštrelju, u Mesnoj zajednici Brezonik, u Slatini svuda je pobedila opcija NE“ ističe Marković.

Međutim prostora za manevar kako tvdi Marković bilo je u Zlotu i manjim selima poput Selišta i Bučja, gde uglavnom ima napuštenih i mahom staračkih domaćinstava.

Pogledajte prilog iz emisije „Među nama“:

BONUS VIDEO: Najava novina NOVA za 27. januar