Brojevi pokazuju ekonomski pad, ko je zaista odgovoran

Četiri meseca protesta, isto toliko i zastoja u privredi, bar po tumačenju vlasti. Ipak, kako je moguće da najbrže rastuća ekonomija u Evropi, bar po crtežima sa kineske table Aleksandra Vučića, odjednom od tigra, postane ranjeni lav? Šta kažu zvanične brojke? Jesmo li ikada bili džin, ili je svenarodna pobuna ipak kriva za pad?

"Vlast ima sada jednu olakšavajuću okolnost, da za sve što se bude loše ekonomski desilo optuži proteste i studente i građane koji protestuju, a ustvari bi se to verovatno desilo, samo je pitanje u kom roku bez obzira na to. 2:38, 1:42 mi nismo uopšte sustizali prosek EU prema našoj ekonomskoj moći. Kad pogledate BDP po glavi stanovnika u paritetu kupovne snage, Srbija je negde na 43-45 posto proseka EU, a tu smo otprilike bili i pre nekih 10-ak godina. 1:58, 0:56 brojke ne lažu i brojke kažu da je Srbija jedna od četiri najsiromašnijih ekonomija u Evropi, u skladu sa tim i privreda je takva", kaže Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta.

Kad u nekoj državi nastupi kriza bilo koje vrste, po pravilu prvi strada turizam. Praznjikavi hoteli u najvećim gradovima u Srbiji prvi su pokazetelji izvesnog pada.

"Trenutno stanje u Beogradu nije zadovoljavajuće, i ne samo u Beogradu, već i u Novom Sadu i Nišu, upravo zbog političke nestabilnosti u zemlji, došlo je do pada rezervacija. Kada su planinski centri u pitanju, oni su zaista bili dobro popunjeni kapaciteti, tako da ne možemo da govorimo da je jedan od razloga su protesti, ali kad se radi o banjama konkretno, postojale su bugarske grupe preko jedne turističke agencije, otkazala dosta upravo zbog Niša, da nisu mogli da prođu i onda ide informacija dalje kruži i ne može da se objasni da je Srbija bezbedna zemlja, pogotovo za strane turiste koji su uvek dobrodošli", kaže Georgi Genov, Udruženje hotelijera i restoratera Srbije.

Mart na Zlatiboru nije živ kao inače i primetan je manji broj gostiju. Niko od hotelijera koje smo kontaktirali nije bio rapoložen za razgovor, ali vlasnici privatnih apartmana kažu da je u odnosu na isti period prošle godine, broj gostiju znatno manji.

"Dešavanja imaju uticaj jer ko želi da dođe na vikend, ako su blokade na raznim mestima u Srbiji, oni će izgubiti dosta vremena u putu i jednostavno im se ne isplati da dolaze za relativno kratak period. Ali opet i vremenske prilike u februaru nisu išle na ruku turizmu u toj meri koliko je išlo ranije. Što se tiče marta, evidentno je da ima manje gostiju, s tim što je generalno mnogo manje gostiju došlo zato što ove godine nije bilo vaučera", kaže Samir Aslani, vlasnik apartmana na Zlatiboru.

Neki gosti su svoje već planirane odmore otkazali zbog preporuke vlada zemalja iz kojih dolaze, da u Srbiju ne putuju iz bezbednosnih razloga.

"Ovo strašno utiče, da smo počeli da padamo, da tonemo već od novembra meseca, da je dosta to uticalo na firme, na sindikate sa kojima dosta sarađujemo, na studente sa kojima dosta radimo i da jednostavno svaki dan se nešto otkazuje. Zadnji primer imamo od 16-19. rukometeni turnir gde su isto svi otkazali. Sve države u okruženju su dobili preporuku da ne idu na Zlatibor, niko neće da rizikuje", kaže Janko Ilić, vlasnik apartmana na Zlatiboru.

Prema pokazateljima za februar, hotelski kapaciteti bili su za 10 posto manje popunjeni nego u istom mesece prethodne godine. Ocenjuje Genov da će se i u martu nastaviti isti trend.

"Mislim da problem nastaje tek sad u aprilu, dakle ako ne stane, ne smiri se situacija, onda sigurno da smo došli do velikih problema. Ukoliko dođe do pada drastičnog smanjenja broja gostiju, onda će doći i do pada plata, a onda znamo šta je, čekaju zapadne zemlje da naši radnici odu da rade u njihovim zemljama. S obzirom da smo pretrpeli za vreme kovida skoro 5000 kvalitetnih kadrova smo izgubili, ako se sad dogodi isto, onda zaista ostajemo bez kvalitetne radne snage i ne znam. Kojom strategijom da rešimo pitanje radne snage", pita se Genov.

"Turizam je statistička greška u našoj ekonomiji. Čitava Srbija ima manje posete turista nego Plitvička jezera u Hrvatskoj. Više nemate niti jeftinu radnu snagu, niti uopšte imate radnu snagu da biste na osnovu nje rasli. Nismo uspeli tehnološki da se dovoljno razvijemo, da taj tehnološki faktor doprinosi i još malo negde guramo tu kapitalnu komponentu kroz visoke investicije koje su opet proizvod visokih zaduživanja", Radosavljević.

Tvrdi Radosavljević, posustaje i građevina.

"Kada pogledate i to građevinarstvo koje je takođe prošle godine bilo jedan solidan motor rasta naše ekonomije, ono se opet zasniva kad pogledate u strukturi na gradnji saobraćajnica, državnim investicijama, nešto na stanogradnji i opet to su segmenti, država se zadužuje da bi gradila te saobraćajnice i te puteve, to će se završiti jednog trenutka i postavlja se pitanje ekonomske efikasnosti čitavih tih projekata u budućnosti", kaže profesor.

U poslednjih 20 godina model srpske privreda baziran je na izvozu robe niže faze prerade, na trgovini osnovnim životnim namirnicama, pa je i ostvarena dodata vrednost mala, tvrdi Radosavljević. Ekonomska statistika kaže i da su motor rasta prošle godine bile usluge, tj. 75 posto trgovine na veliko žitom, sirovim duvanom, semenjem i hranom za životinje, dok se 2/3 trgovine na malo zasniva se na hrani, piću, duvanom i motornim gorivima.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Šta zapravo šteti ekonomiji – korupcija ili studenti?