Britanija spušta starosnu granicu, glasanje već sa 16 godina

Naslovne strane dnevnih novina u Velikoj Britaniji prethodnih dana preplavljene su vestima o spuštanju starosne granice za glasanje sa 18 na 16 godina i to na svim izborima u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ova reforma predstavlja jednu od najznačajnijih promena u savremenoj britanskoj demokratiji. Ali je odmah izazvala i podeljene reakcije u javnosti - od pitanja da li bi trebalo da mladi od 16 godina glasaju, do sumnji da li će uopšte to pravo i koristiti?

Šta sve uključuje novi britanski izborni zakon, kome bi najviše mogao da bude od koristi i može li Srbija da sledi britanski primer? O tome smo u jutarnjem programu „Probudi se“ razgovarali sa dopisnicom TV Nova iz Londona Danicom Ilić.

Pre njenog uključenja mofgli ste da čujete stavove mladih u Britaniji. A kako je britanska javnost uopšte reagovala na ovu najavu i da li bi se ovim povratilo poverenje u izborni sistem, prenosi nam Ilić.

Poverenje je ozbiljno narušeno nakon rekordno niske izlaznosti na opštim izborima 2024. godine – najniže od 2001. Ova promena ujednačava izborni standard sa Škotskom i Velsom, gde mladi već imaju pravo glasa na lokalnim izborima. Potpredsednica vlade Andžela Rejner izjavila je da je cilj reforme „rušenje barijera“ i povećanje učešća u demokratiji. Mlađi birači već mogu da učestvuju na izborima za lokalne parlamente u Škotskoj i Velsu, dok im je do sada bilo zabranjeno glasanje za britanski parlament.

Vlada sada taj zakon treba da podnese Parlamentu, te Ilić analizira koliko je verovatno da će predloženi zakon zaista proći u parlamentu i kada se očekuje njegovo razmatranje.

Promene su deo šire reforme izbornog sistema, ali se očekuje da neće biti razmatrane pre septembra zbog letnje pauze parlamenta. Konzervativci su uzdržani, dok laburisti, koji su većina, podržavaju zakon. Za sprovođenje promene biće potrebna saglasnost parlamenta, ali se očekuje da će ona biti usvojena s obzirom na to da je predlog bio deo izborne kampanje premijera Kira Starmera, čija je Laburistička partija prošle godine ostvarila ubedljivu pobedu.

Dopisnica TV Nova iz Londona navodi i da ovo nije jedina novina, te pojašnajva koje su još promene predložene u okviru novog Zakona o izborima.

Predlog zakona uključuje i legalizaciju korišćenja bankovnih kartica kao identifikacije pri glasanju, ali i strože propise o političkim donacijama u cilju zaštite od stranog mešanja. Čini se da je ovo samo jedna od mnogih reformi koje će biti sprovedene. Neki tvrde da je britanska demokratija „u krizi“, posebno zbog niske izlaznosti birača.

Ilić komentariše i koliko su mladi Britanci politički informisani i angažovani, pošto se često govori o apolitičnosti mladih u Srbiji, mada nas reanost demantuje, kakva je situacija u Velikoj Britaniji. Ilić prati dešavanja prethodnih meseci i u Srbiji, te daje svoj sud koliko bi ovakva reforma u našoj zemlji mogla da bude značajna.

Ona navodi koji su politički motivi iza ove reforme, kome bi najviše mogla da koristi i da li je ovo način da Kir Starmer povrati popularnost ili poverenje glasača.

Istraživanje za ITV News pokazuje da bi 33% mladih od 16 i 17 godina glasalo za laburiste, 20% za Reformu, 18% za Zelene, 12% za Lib Dems, a samo 10% za konzervativce. To sugeriše da mlađi glasači više naginju levo i da bi reforma mogla politički da koristi laburistima. Uprkos velikoj većini u parlamentu, Starmer se trenutno suočava s padom popularnosti zbog niza pogrešnih poteza i teškog ekonomskog okruženja. Prema većini aktuelnih anketa, njegova partija sada zaostaje za desničarskom Reform UK partijom Najdžela Faraža.

E sad, nije samo uvesti ovo u zakon a da ne uzmemo u obzir širi kontekst, recimo uticaj društvenih mreža, te dopinica TV Nova ističe i koje bi mere mogle da se uvedu, a da se spreči širenje političke dezinformacije među mladim glasačima.

S obzirom na uticaj društvenih mreža, postoji zabrinutost da će mladi biti izloženi manipulaciji i dezinformacijama. Edukacija i digitalna pismenost se navode kao ključne za zaštitu demokratskog procesa.

Za kraj Ilića ističe i kakav je istorijski značaj ove odluke ako se uporedi s borbom za pravo glasa žena u Britaniji.

Pravo glasa ženama je postepeno uvedeno – prvo delimično 1918. za žene starije od 30 godina, a potpuno tek 1928. Tek tada su žene izjednačene sa muškarcima. Odluka o glasanju sa 16 godina može se posmatrati kao nastavak tradicije proširenja demokratskih prava.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.