Branislav Šovljanski i Aleksandar Radić: Rat iz prvog lica

"Iz sata u sat dobijete informacije gde ima koliko žrtava, koliko je civila stradalo i prosto nemaš takav uticak. To tako tamo izgleda. Strašno je i jedna i druga i strana. Strašno je i u Izraelu kad obiđeš te kibuce koji su bili napadnuti, kad vidiš šta se tamo desilo 7. oktobra, a strašno je i ono što stiže iz Gaze. Moraš da odvojiš emisije da bi mogao da radiš. Posle te to stigne, kad razmišljaš šta si sve video. Kolega Španić, snimatelj koji je bio sa mnom tamo, me je to naučio kad smo bili u Parizu 2015. godine kad je bio teroristički napad. Sedeli smo i čekali uključenje uživo i nešto se čulo neka eksplozija, detonacija. Ljudi su počeli da obaraju stolove i da ležu ispod tih stolova, a on je uzeo kameru i krenuo ka toj detonaciji. Moja prirodna rekacija je bila da krenem na drugu stranu. Ali me je naučio da se na razdvajamo u tim situacijama. Onda vremenom posle izgubiš taj refleks", rekao je Šovljanski."Da se razumemo, reč je o problemu kako prihvatiti činjenice. Ratovi su takvi, ratovi su brutalni. Jedu ljudske živote. Uvek su bili takvi, samo je pitanje koji segment rata želite da vidite. Kada deca u školi uče o ratovima onda dobiju samo onu faktografiju o snagama koje su učesnice i kad je počelo i kada se završilo. Ali ostane pitanje ispod radara ta brutalnost rata. Možda je reč o raskoraku između slike rata u Ukrajini u ovog rata. U Ukrajini zbog prirode dejstva koja se vode, ne zbog nečega što je neko osmislio, već zbog statične linije fronta, predvidljivo postupanje oružane sile, očistite teren, zatvorite prilaz - strada manje civila. U Gazi onaj ko je odlučio da pokrene 7. oktobra čitav taj pakao je morao da bude svestan da svaki metak koji ispalite u toliko prenaseljeno područje dovodi do civilnih žrtava neminovno, nemate načina da ih izbegnete", rekao je Radić.O čemu su još gosti pričali, pogledajte u videu na početku teksta.***BONUS VIDEO: Bolnica u Gazi ostala bez goriva i obustavila operacije, dve prevremeno rođene bebe preminule