0
A da je tačna mnogo puta izgovorena rečenica, jednom izbeglica, uvek izbeglica, pokazuje i život pračnog para Berić, Nenada i Živke, rodom iz Kostajnice. Sina su izgubili u ratu, a ćerku za vreme korone. Doselili su se u selo Mojsinje nadomak Čačka gde su radili na imanjima za nadnicu, a danas bolesni i sami žive u trošnoj kući bez struje i vode. Od države nisu dobili lične karte, a sva pomoć za izbeglo stanovništvo ih je mimoišla.
„28 godina muka, pa to je čudo. Čudo! Prošao sam svega i svašta, glađ, žeđ, smrzao se, svašta. Niko neće da ti pomogne, ne vredi. „, kaže Nenad Berić, inače učesnik ratova u Hrvatskoj i BIH.
Sada teško bolestna sa takođe bolesnom suprugom Živkom dane provode u trošnoj kući bez struje u vode. Izbegli su nakon rata, od jutra do mraka mukotrpno radili za nadnicu u obližnjim njivama, kupil su plad od tri ara i tu stali jer ih država nikada nije prihvatila, pa ni dan danas nemaju lične karte.
„Živeo sam tu po vrzinama dok nisam skupio za tri ara i kada sam ih kupio sad ne mogu da ih prevedem, nemam ličnu kartu. Ne mogu vodi, struju, ne mogu doktoru, ne mogu ništa, ne mogu da verujem da za 28 godina ne daju mi ličnu kartu. U Hrvatskoj nema papira, to sam tražio, nisam upisan kao državljanin, ovde ne mogu ništa da dobijem nemam državljanstvo, imam smo ovu izbegličku, ali niko ništa ne da na to, ne vredi“ kaže Nenad koji sa suprugom živi od socijalne pomoći i od onoga što Živka uspe da spremi jer se jedva kreće.
Prilog Nebojša Jovanovića iz emisije „Probudi se“ pogledajte na početku ove vesti.
PROČITAJTE JOŠ:
BONUS VIDEO: Zašto svaka izborna kampanja vodi do izbeglica?
