Bojana Maljević: Studenti su raširili solidarnost po celoj Srbiji

Dok se institucije ne oglašavaju, a studenti pišu istoriju – ona već dugo ne ćuti. Svojim ulogama je gradila karijeru, a svojim stavom integritet. U zemlji u kojoj se budžeti za projekte daju samo podobnima, ona bira da priča istinu i to bez honorara. Kako izgleda kada se država uplaši slobodne reči i šta su studenti uspeli što prethodne generacije nisu, u jutarnjem programu "Probudi se" reći će nam glumica Bojana Maljević.

Sedam meseci je gledamo i pratimo kako je na gotovo svakom studentskom protestu, te ona sada pojašnjava da li je tamo kao profesorka ili majka studenta ili glumica ili građanka.

Bojana Maljević je vanredni profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) i direktorka akademskog studijskog programa Kreativna produkcija. Diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, ima dvojicu sinova, mlađi je student.

Bila je i na protestu za odbranu Univerziteta, a nakon njega je objavili jedan video na Instagramu koji je postao svojevrsni manifest – 119 hiljada ljudi je to videlo. Ona sada objašnjava iz kog osećanja je on nastao i da li je to bio bes, tuga, nada, potreba da se uteši.

23. maja je bio protest za odbranu Univerziteta, ona nakon tog protesta u video objavi kaže:

Ne dam te i to sam htela da kažem danas i sebi i pred svima, i onima koji su tu i koji nisu

Ne dam te da jedni drugima to kažemo

Dokle god stojimo svi zajedno, mi nismo sami

Pucaju institucije, puca poverenje, puca vera da neko štiti ono što je vredno

Obraćam se ne kao univerzitetski profesor ni kao glumica, nego iz bića koje zna koliko je sloboda krhka i koliko je istinu teško braniti kada ste sami, a istina je tako jednostavna da jesmo ostali sami, i nema nikoga iza nas, ni institucija ni velikih sila koje će odbraniti nešto što je važno

A važno je da jedni drugima kažemo: ne dam te bezakonju, samovolji, manipulaciji

To s ljubavlju je zeznuta stvar jer ljubav je samo lepo osećanje ako nema delovanja, zato je važno što studenti traže prevremene izbore jer se univerzitet može odbraniti samo na izborima, pa je „ne dam te“ isto što i „biram te“, uvek postoji mogućnost izbora, to je jedino što nam je preostalo…

Maljević sada priznaje kome se obraćala. Ona kaže „ne dam te i nismo sami“, a nas je ovo podsetilo na „Pesme za žive i mrtve“ Milene Marković, koja kaže da nismo sami u mraku i da je strah najgore mesto. Maljević komentariše i da li je taj „strah“ najveći neprijatelj ili nešto drugo, kao i koga treba da se bojimo.

„Studenti su raširili solidarnost po celoj Srbiji. Univerziteti nikada nisu blokirani ma ovaj način, studenti i profesori se nisu do sada ovako ujedinili

Glumica analizira i koga/čega se boji vlast. Ona je o tom predsednikovom strahu pisala još pred izbore 2017. godine, te sad dodaje šta se promenilo od tada.

Bojanin tekst iz 2017. godine: „Ako bi neko u dalekoj budućnosti pokušao da sastavi Vođinu biografiju, imao bi naročit problem – tog biografa bi u priličnoj meri zbunjivala ljutnja koju je Vođa ispoljavao kad god nije dobijao ono što je želeo. Užasno bi se ljutio ako bi mu neko nagovestio da ne prihvata “ponudu” ili da ne veruje u odlučnu, energičnu i nadljudsku borbu protiv korupcije i sprovođenje reformi. Ne smem ni da pomislim koliko bi bio ljut kad ne bi pobedio u prvom krugu izbora, rekordnim rezultatom. Verovatno bismo se krili u katakombama (…) I dok je činio sve što je mogao da ubedi sebe i druge da radi stvari od istorijskog značaja za Srbiju, odbijao je da toleriše glasine koje je sam stvarao. Glasine o sebi, “državnim udarima”, saradnicima i političkim protivnicima (…) Posle nekoliko godina Vođine vladavine, došlo je vreme kada su njegove velike ideje postale očigledne laži i sve šta mu je preostalo da bi održao svoju moć jeste: stvaranje straha. (…) A sad je, pred izbore, došla na red i “kupovina ljubavi”. Kupuje “ljubav naroda” masovnim dovođenjem ljudi na mitinge (…) Dragi ljudi, u svemu ovome vidim da se on, zapravo, boji. Tako se ne ponaša čovek koji veruje u svoju pobedu. Drugi krug izbora pada na Uskrs. Tačno na 18 godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije i uoči obeležavanja godišnjice stradalih radnika RTS u NATO bombardovanju i drugih strahota iz tog vremena. Prošlo je celo punoletstvo od kada je Vođa bio ministar informisanja! Nadam se da će u prvom i u drugom krugu, punoletna Srbija iskoristiti priliku da Malog Aleka pošalje u ćošak, kao ona bibliotekarka Ajkula, iz Vođinog predizbornog spota. Zaslužio je.“

Kad se već vraćamo u prošlost, od 1991. godine ide na proteste, skoro je u jednom intervjuu rekla „znamo se mi iz devedesetih“. Ali studenti nemaju tu perspektivu jer tad nisu ni bili rođeni, te Maljević navodi koja je razlika između njihove i njene generacije koja je tada studirala. Ona priznaje da li je sin ili pak studenti pitaju za savet i ko tu od koga više uči.

„Nismo uspeli da se izborimo za trajne demokratske institucije. Nismo umeli da razdvojimo suštinu od forme. Mislili smo da je dovoljna smena vlasti i doživeli smo velika razočarenja. Današnje studente ne zanimaju ideološke zamke, već konkretni rezultati. Previše smo verovali. Ali istorijski gledano, sve je to jedna borba. Zato je moja generacija najviše emotivno pogođena sadašnjim trenutkom, jer ovo su sada stvarno naša deca. Njihova sposobnost nas fascinira, ali i inspiriše. I mi ne smemo sve ostaviti njima. Nije fer i nije mogućno. Mora borba. Mirna, dostojanstvena, uporna, dosledna borba. Na primer, sve dok Zagorka Dolovac ne shvati da je glupo da ona bude Mrmot, a mi svi da žimo u njenom „Danu mrmota“ u Srbiji. Ili dok Vesić ne odluči da pije čaj na nekom drugom mestu“, rekla je nedavno Maljević.

Profesorka priznaje i koliko je umara to što „se znamo već trideset godina“. U najavi smo spomenuli da odona avno ne ćuti i zbog toga je više puta stala predsedniku „na žulj“ pa smo čuli razne uvrede, pretpostavljamo da je ta retorika ne iznenađuje. Maljević priznaje i da li je zbog toga nekada poželela da napusti Srbiju i šta je odlučilo da to ipak ne uradi. Poslednjih pet godina živi između Srbije i Crne Gore, autorka je i jedna od scenarista serije Dug moru.

Maljević daje svoj sud i da li se građani umaraju, zato što predsednik stalno govori da, ako on ne ostane na vlasti, mi se vraćamo u „mračnu prošlost“, a jedna od relikvija te prošlosti je upravo on, te deluje kao da se vrtimo u krug.

„Pritisci na profesore i univerzitet su zastrašujući, kriza univerziteta je paraliza vlasti“, kaže Maljević

Da bismo izašli iz začaranog kruga, studenti su budili gradove u Srbiji, trčali i pedalali do Brisela i Strazbura, održali lekciju o demokratiji, a jedna od tekovina demokratije su izbori. Tu se vraćamo na njenu objavu: „Nema više nikoga iza nas, ni institucija ni velikih sila, samo mi“. Glumica za kraj ističe da li će to „mi“ ostati dovoljno jako i kako vidite dalji razvoj događaja.

Glumica i producentkinja Bojana Maljević rekla je za Insajder da je društvu koje je izgubilo sve pozitivne vrednosti aktuelna studentska pobuna najbolja stvar koja je mogla da se desi. Ističe da su studenti savest našeg društva i da njihova hrabrost leži u tome što su svesni da im je oduzeta formalna moć kroz izbore, ali su odlučni da vrate moć kroz plenume, proteste i solidarnost. Nove generacije su, smatra ona, pragmatičnije, direktnije i manje tolerantne na nepravdu.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.