1
Javna tajna je da se uspesi mnogih poslovnih ljudi u Srbiji vezuju za ličnu bliskost sa vladajućom strankom ili rodbinskim vezama sa najvišim funkcionerima. Sa urušenim institucijama koje malo ili nimalo ne rade svoj posao, teško je poverovati u priče o slobodnoj konkurenciji i najboljim ponudama na otvorenim tenderima na kojima poslove dobijaju ili se jedine javljaju firme iz poznatog i predvidivog kruga bliskog vlastima. Nikola Jovanović je istraživao o tome kako je politički uspeh SNS za mnoge njima bliske ljude značio i ekspresno bogaćenje u poslovima s državom.
Autor: Nikola Jovanović/Njuzmax Adria
Kum predsednika Srbije Nikola Petrović kupio je avio-kompaniju od kontroverznog biznismena Stanka Subotića, otkrio je KRIK. Kum Aleksandra Vučića je kompaniju, koja poseduje avion vredan više od pola miliona evra, kupio jeftino, sudeći po ugovoru za svega 100.000 evra. To je poslednja slika u mozaiku uskog kruga ljudi koji su se, od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, obogatili na poslovima o kojima su izveštavali istraživački novinari. Na njihove konkretne dokaze da su ljudi bliski vlasti kršili zakone nisu reagovale institucije.
„Istraživački novinari nisu samo izveštavali o samim činovima korupcije. Izveštavaju i o tome kako sve su te institucije koje bi trebalo da drže taj process pod kontrolom stavljene zapravo pod kontrolu vladajuće stranke, a zatim i onesposobljeni ili su jednostavno prestale da rade svoj posao.Videli smo kako se sistematski ubacuju partijski ljudi tamo gde bi trebalo da budu apsolutno neutralni i kako se ubacuju ljudi koji zaista nisu kompetentni za te poslove, jer nisu tamo ubačeni da rade nego su ubačeni da ne rade“, kaže Branko Čečen iz CINS-a.
Primera ima mnogo. Od brata Ane Brnabić koji je firmi Aseko, za koju je radio, omogućio poslove sa državnim preduzećima u iznosima od oko 40 miliona evra, preko brata sadašnje ministarke za rad i socijalna pitanja Darije Kisić Tepavčević – firme povezane sa njim dobile su poslove vredne 26 miliona evra, do pomenutog Petrovića koji je poslovao u oblasti malih hidoroelektrana, a da je pre bio direktor Elektromreža Srbije. Uspešni biznismen po tim parametrima je i sadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza koji je posle 2012. bio vlasnik „Eurosalona“, vlasnik je firme „Senior tim“ koja je povezivana sa firmom Prointer i poslovanjem u prodaji IT opreme i firmama poput WinWin. I osiguravajuća firma „Globos“, koja je od februara 2020. u vlasništvu funkcionera SNS Ostoje Mijailovića, beleži vrtoglavi rast u prodaji polisa obaveznog osiguranja automobila.
„Potpuno jasno da je čitav sistem oslobođen za bogaćenje, prvo samo neke grupe ljudi, ali znate kako toj grupi ljudi treba pet saradnika svakom, a onda svakom od tih pet saradnika treba još pet saradnika i tako se korupcija proširi na čitavo društvo“, kaže Branko Čečeniz CINS-a.
Sadašnje stanje moglo bi da se nazove jednom vrstom kleptokratije, gde javnom imovinom raspolaže jako uzak krug ljudi povezan sa državnim vrhom kao svojom privatnom imovinom, navodi Aleksandar Đorđević, novinar BIRN-a
„Niko ne može da zabrani bratu Ane Brnabić ili mužu bivše ministarke Nele Kuburović, pa ni kumu Aleksandra Vučića Nikoli Petroviću da se bave svojim poslovima ili da dobijaju državne poslove. Prosto takav zakon ne postoji, koji bi njima to zabranio. Ali problem nastaje zato što na tim tenderima, na kojima oni pobeđuju, uglavnom se niko sem njih ne javlja ili je konkurencija prividna, to jest fingirana. Na taj način, pre svega, dobijamo jako loše usluge i isporučuje se po pravilu nekvalitetna roba i to po mnogo skupljoj ceni od one tržišne „, objašnjava Đorđević.
Sagovornik Newsmax Adria navodi da se sve više primenjuju direktna ugovaranja za najbitnije i najveće poslove.
„Treba naglasiti i podsetiti ljude da je suspendovan Zakon o javnim nabavkama, a uredbom vlade podaci o nabavkama medicinske opreme su proglašeni za tajne. Govorimo o devet i po milijardi dinara koliko je iz budžeta Republike Srbije prebačeno na račun RFZO. To je skoro osamdeset miliona evra koje se troše pod velom tajnosti“, kaže Aleksandar Đorđević iz BIRN-a.
Srbija je prošle godine, prema podacima Transparentnost Srbija bila na 94. mestu po percepciji korupcije i konstantno pada sve niže. Advokat Ivan Ninić koji je nekada bio u Savetu za borbu protiv koruucpije kaže da je snaga te mreže privilegovanih, kako je naziva, u pristupu informacijama o velikim infrastrukturnim projektima koje će država sprovoditi.
„Oni su svi zajedno lišeni svih barijera, dakle carinskih, administrativnih, oni jednostavno ne čekaju ispred nijednog šaltera njima je ceo sistem na usluzi. Oni sve dozvole dobijaju, funkcionišu kao jedan kartel. Dakle, tu nema ozbiljnog privrednog i zdravog privrednog poslovanja. Ono što su ranije u državi bili direktori Ineksa, Progresa, Geneksa, to su danas braća i kumovi, ali ne u funkciji države, ne u funkciji toliko partije koliko opet u funkciji jednog malog, uskog kruga ljudi. Oni samo trebaju da imaju u vidu, i ne smeju to da zaborave, onoga koji im je to omogućio i mogu upasti u problem samo ako zaborave ličnost koja im je takvu moć dopustila“, rekao je advokat Ivan Ninić.
Sagovornici „Pregleda dana“ ističu da institucije ne mogu ovome adekvatno da se odupru zato što upravo braća i kumovi utiču na rad institucija i na samo postavljenje i nameštenje određenih lica u tim institucijama.
„Dakle institucije su u njihovoj funkciji, zakoni su u njihovoj funkciji, podzakonski akti su u njihovoj funkciji, tu mislim pre svega na logistiku, službe bezbednosti rade za njih, tužilaštvo, policija…Dakle, ceo sistem je podređen njima i radi za njih“, rekao je Ninić.
Prema mišljenju Branka Čečena, moraće da se formira nekakav repsresivni aparat, ima takvih primera odličnih u Holandiji gde postoji biro koji se bavi isključivo državnim organima i njihovim pripadnicima, „baš zato što bi neko morao da bude i iznad kadije, a ne da kadija i sudi i tuži, i sudi sam sebi i tuži sam sebe“.
Srpska napredna stranka je prilikom dolaska na vlast najavljivala da novac iz javnih nabavki neće teći u džepove privilegovanih.
Osam godina kasnije imamo novu biznis elitu čiji poslovni uspesi uglavnom proističu iz povlašćenog poslovanja sa državom i raspolaganja novcem građana.
