Beograd: Isti grad - različite plate čelnicima opština

Prosečna plata predsednika opštine u Beogradu je 168.000 dinara. Najnižu, prema podacima lista Danas, ima prvi čovek Vračara - akademik Milan Nedeljković, kome je ovo treći mandat i prima svega 46.950 dinara. Plata koja obara čak i platu gradonoačelnika Beograda, je prvog čoveka Sopota. Više od 30 godina na čelu prigradske opštine Sopot, Živorad Milosavljević ima platu 199.506 dinara.

"Plate funkcionera u gradu i gradskim opštinama se određuju prema zakonu o sistemu plata u javnom sektoru. Razlike se javljaju u odnosu na veličinu opštine individualni staž, druge koeficijente i slične kriterijume", kaže Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu.

Međutim, postoji mogućnost da se zbog složenosti posla doda do 30 odsto na postojeću platu, objašnjava Zoran Alimpić, stalni predstavnik u Gradskoj izbornoj komisiji Beograda.

"To je sad odluka same lokalne samouprave. Jako veliku ulogu igra i radni staž potos e na svaku godinu doda 0,4 odsto. To je svakako slučaj sa Sopoptom gde je predsednik blizu penzije. Postoji još jedna mogućnost, a to je da neko ko obavlja funkciju predsednika opštine zadrži svoje mesto - uglavnom je to slučaj kada su u pitanju univerzitetski profesori, lekari koji su istovremeno i profesori - oni primaju 30 odsto od plate koju bi dobijali da rade samo posao predsednika opštine", objašnjava Alimpić.

Međutim, postoje veći problem od zvaničnih razlika u ciframa, objašnjavaju naši sagovornici.

"To što funkcioneri na nivou gradskih opština gotovo ništa ne rade i obično se najveći deo budžeta gradskih opština potroši na plate tih funkcionera i zaposlene u opštinskoj upravi. Gradske opštine nisu jedinice lokalne samouprave već ih formira grad kao neku vrstu pomoćnih organa tako da iako mi biramo vlast na gradskim opštinama one nemaju nikakva ovlašćenja i podređuju se potpuno gradu što nije dobar sistem", upozorava Jovanović.

Problem je i to što su zvanične plate takvih fisokih funkcionera blizu proseka o kojem govori predsednik zemlje, Aleksandar Vučić, dodaje Alimpić.

"Ja bih rekao da je to licemerje. Jer funkcioneri vole da se predstave građanima kao skromni ljudi, da oni žive isto kao i svaki građanin, da nemaju ništa veća primanja. Ali onda građani često primete da oni ne žive trakvim stilom, da imaju skupa kola, skupe stanove itd... i tu sada dolazi na red posao poreske uprave i policije - da provere razliku između njihovih primanja, njihovog načina života i imovine - predviđeno je zakonom, ali ne radi se, vrlo retko se radi", kaže Alimpić i zaključuje da to stvara kod građana percepciju korumpiranosti.

Prilog Irene Štikovac iz emisije "Među nama" pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: Da li ste zadovoljni rastom zarade ili imate osećaj da je „pojela“ inflacija? (ANKETA)