Bageri načeli hotel "Jugoslavija", da li je u prašini i toksični azbest?

U subotu je bio drugi dan rušenja beogradskog hotela Jugoslavija koje će, po svemu sudeći, potrajati još mnogo dana. Pred ogradom iza koje nestaje jedan od simbola grada iz prošlog vremena, nekolicina građana provela je i deo noći i deo današnjeg dana. Svesni da je za borbu protiv rušenja već načete zgrade kasno, tvrde da je način na koji se ruši nelegalan i opasan po zdravlje. Priču iz Jugoslavije donosi Željko Veljković, reporter Dnevnik na TV Nova.

Nadživela je za bezmalo četvrt veka zemlju čiji je bila ponos i čije je ime nosila. Pre toga preživela bombardovanje, prodaje i preprodaje. Slova sa njenog pročelja idu u muzej, a hotel koji je ugostio dvojicu američkih predsednika i jednu britansku kraljicu od juče, deo po deo, odlazi na deponiju šuta. Mesecima, ako ne godinama, branili su je oni koji je vide kao simbol drugog vremena i drukčijeg Beograda.

„Jako nam je žao što je došlo do ovoga, iako se već duže vreme bunimo. Koristili smo sve institucionalne mehanizme. Podnosili smo primedbe na rani uvid, na glavni uvid, podneli ogroman broj pritužbi građana sa nekim zaista zasnovanim primedbama. Sve naše primedbe su odbačene, izlazili smo više puta na proteste, međutim izgleda da je profit važniji od svega“, kaže jedna građanka Novog Beograda.

„Ovo je od početka i borba za ceo Zemunski kej, jer rušenjem hotela Jugoslavija i nekim planom koji je ovde i slikovno predstavljen na ovom plakatu, a uopšte nema odobrenje, oni bukvalno napadaju čitav Zemunski kej“, kaže Mirjana Podolšak, građanka Zemuna.

Oni koji još čuvaju Jugoslaviju tvrde da odobrenja za rušenje nema, a prema javno dostupnim podacima postupak za gradnju nije odmakao dalje od lokacijske dozvole. Ono što je jasno sa reklama na ogradi je da će se Jugoslavija zvati Danube Riverside, a na sajtu još piše i da će biti izgrađeno 175.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora, a na istom mestu potvrđuje se jučerašnje saznanje Dnevnika Nove da vlasnik svega, Milenijum tim namerava ovde da otvori i luksuzni hotel. Ali pre tog luksuza ide prašina. Građani koji su je čuvali, svesni su da u tome nisu uspeli, sada se boje da će sa tom prašinom udisati kancerogeni azbest.

„Kada je predavao dakle plan rušenja, on je naveo, dakle sam investitor kaže u tom svom planu – upravljanje otpadom od rušenja i gradnje, on navodi da ima i azbesta. Dakle sam investitor potvrđuje“, smatra Podolšak.

Građevinski stručnjaci bez detaljnijih podataka, odbijaju da procene ima li u zidovima Jugoslavije zaista azbesta, ali kako treba da izgleda rušenje objekata koji ga sadrže, svedoče fotografije rušenja azbestnog naselja u beogradskom naselju Bele vode, pre petnaestak godina. Za Jugoslaviju je već kasno, za borbu da ona ne nestane u toksičnom oblaku prašine, možda nije. Ali za tu borbu je u dvomilionaskom gradu spremno, izgleda premalo ljudi i zato je možda za sve kasno. Ili nije?

„Odavno se radilo na tome, mislim još od Slobodana, sigurna sam još od Slobodana Miloševića, dakle da se sasvim ljudi umrtve. Mi ne možemo ništa… Pojedinac ne može ili teško može, on može da započne, ali puno pojedinaca može da uradi. I nikad se ne treba predati, nikad“,

Prilog pogledajte na početku ove vesti