Ana Brnabić ili Aleksandar Vučić?

Neke naše izreke, poput - s' kim si, takav si - sugerišu da ljudi postaju slični sa onima sa kojima provode mnogo vremena, ili kojima se možda dive. Jedan takav primer, psihoterapeuti su prepoznali i na našoj političkoj sceni i to u slučaju predsednice Parlamenta Ane Brnabić, koja, kako objašnjavaju, deluje kao kopija predsednika Aleksandra Vučića.

„Pobediće Srbija. Ne damo Srbiju!! Živela Srbija!“, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

„Srbija će pobediti! Živela Srbija! Nikada nas nećete pobediti, nikada nas nećete destabilizovati“, rekla je Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine.

U politiku je ušla tiho, kao skromna nestranačka ličnost, a vremenom je Ana Brnabić postala udarna režimska pesnica, gotovo Vučićev alter ego. Oni koji su je poznavali pre političkog uzleta, pamte je kao prijateljski nastrojenu, dete iz Pete gimnazije, zatim školovanje u inostranstvu, rad za američke firme, pa za NALED. Već u oktobru 2015. godine, je i šira javnost čula za Brnabićevu tokom afere Lidija Udovički, kada je kao direktorka američke korporacije za razvoj vetroparkova stala u odbranu kuma tadašnjeg premijera. Već 2016. u avgustu, mandatar za sastav nove Vlade Aleksandar Vučić predložio ju je za ministra državne uprave i lokalne samouprave, što je oberučke prihvatila. 2017. godine, nakon što je Vučić izabran za predsednika, ona je izabrana za premijerku.

„Moja misija je modernizacija našeg društva, u svim segmentima“, rekla je u svom ekspozeu Brnabić.

Drugi i treći izbor su već bili rutinski. U prva dva mandata, ponašala se neupadljivo i nečujno, nije se mnogo mešala u sastavljanje sopstvene vlade. No, nije bilo važno što se nije mešala u premijerski posao, dovoljna je bila njena neizmerna ljubav prema onome ko ju je izvukao na površinu.

„Osoba kojoj se diviš? Aleksandar Vučić. Vučićev smeh“.

Diveći se, vremenom je Brnabićeva svoj identitet pretopila u Vučićev, primećuje psihoterapeut Tatjana Milivojević.

„Odjednom se pojavila jedna drugačija, agresivna, žestoka, sa prejakim rečima u nastupu, energična, oštra osoba, pa i gruba, u čemu je naravno jako zaličila na svoj uzor, svog šefa“, kaže Tatjana Milivojević, psihoterapeut i filozof.

„Mi nećemo rat. Mi hoćemo rad!“, rekla je Brnabić.

„Rad uvek pobeđuje rat!“, rekao je Vučić.

„Sada naravno kako je ova kriza društvena velika poslednjih 6 meseci odjednom se to toliko pojačalo kod Ane Brnabić, doduše viđali smo i u Skupštini kada je dizala pesnicu, vikala urlala pa bacila zastavu. Mislim da tada nije bila svesna šta baca“, smatra Milivojević.

Milivojević objašnjava da je na delu koncept socijalne mimikrije, koji označava nesvesno preuzimanje govornih obrazaca, gestova ili držanja tela, drugih ljudi. Ovo može objasniti zašto Brnabić sada deluje kao kopija Vučića, zaključuje ona.

„Ili efekat kameleona, kada ste sa nekim ko je dominantnija ličnost vi onda počinjete da preuzimate potpuno taj model, da ga interiorizujete kao svoj. Meni se čini da u ovom preterivanu koje primećujem kod nje da su možda i neki mehanizmi drugi u pitanju. Postoji onaj mehanizam identifikacije sa agresorom, ne kažem da je on agresor na nju, ali s obzirom da ne smeju da mu se suprotstave, ali moraju da ga brane, to jeste jedna vrsta agresije i znači morate se identifikovati sa agresorom da ne biste bili žrtva“, smatra Milivojević.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.