Amerika danas bira predsednika, odlučuje jedan odsto glasova

Svet čeka rezultate američkih izbora. Glasanje je danas, za sve koji nisu iskoristili mogućnost ranijeg glasanja. Tesno je u prognozama jer je reč o trci bez favorita kako to opisuje Glas Amerike. Hoće li Ameriku prvi put voditi žena ili drugi put Tramp? Žestoka kampanja, puna obrta - dovedena je do kraja. Od povlačenja Bajdena, preko pokušaja atentata na Trampa, do teatralnih nastupa i poruka. Kro američke izbore vodi nas Đuro Svilar, reporter Dnevnika na TV Nova.

Amerikanci danas biraju 47. predsednika. Ako izaberu kandidatkinju demokrata, Kamalu Haris, biće to prvi put u istoriji da Sjedinjene američke države vodi žena, Ukoliko većina izglasa kandidata republikanaca, u Belu kuću će po drugi put Donald Tramp. Iako iz anketa, urađenih prema ranijem glasanju, blagu prednost ima Tramp, najnoviji podaci pokazuju da će sve odlučivati jedan procenat.

A šta je pokazala dosadašnja kampanja?

„Republikanci su počeli na svoj stari štos, odnosno na trampovski, ona trampovska kampanja, a onda je usledio šok, usledio je čuveni pokušaj atentata. Ono što su ljudi svi očekivali, a to je da je završena trka tog sekunda, nije se desilo. Ono što niko nije očekivao, a to je Tramp lagano počne da se menja nakon tog atentata i da postane jedan manje rijaliti star Trampa, a više jedan onako državnički, koliko on može da bude državnički Tramp, to se desilo, kako će to rezonovati sa njegovim biračima ja nisam siguran“, kaže Nebojša Lazarević iz Centra za evropske studije.

U predizbornoj kampanji demokrata prema oceni Lazarevića, videli smo delimično uspešne trikove, kako bi preokrenuli situaciju koja je bila vrlo nepovoljna sa Bajdenom kao kandidatom za predsednika Amerike.

„Prvi trik koji su inkorporirali jeste da izazovu republikance na duel još prvog jula, i da time unutar stranke pokažu da imaju kandidata koji prosto ne može da trči i da ga na brzinu zamene. Drugi trik koji su upotrebili jeste da nateraju prve republikance da izaberu svog potpredsedničkog kandidata, pa da onda oni u skladu sa tim biraju svog. Očekivao sam da će izvesti i treći trik i to bi ih dovelo do Bele kuće skoro sigurno, a to je da nekako nateraju Džoa Bajdena da podnese ostavku na mesto predsednika, da ona time pre izbora, recimo u oktobru postane prva žena predsednik Sjedinjenih država i time da dobije gorivo dodatno i lagano pobedi, čini mi se“, smatra Lazarević.

Sumnja Lazarević da bi upravo korak koji nisu učinili, demokrate mogao da košta pobede.

Američke izbore sa velikom pažnjom posmatra svet. Evropljani su prema istraživanjima više naklonjeni Kamali Haris, dok su Srbi nacija koja je procentualno na prvom mestu na starom kontinentu, kad je reč o podršci Donaldu Trampu. Nije bitno drugačije raspoloženje Srba koji žive u Americi.

„Ima istine u tome da večina Srba u Americi podržava Trampa, verovatno je to zbog sećanja na devedesete godine. Srbi u Americi posmatraju te međunarodne odnose kroz prizmu onoga što se desilo Srbiji. Međutim ja mislim da mi ne treba nešto da se preterano opredeljujemo, kao država svakako ne. Mi moramo da sačekamo hladne glave da vidimo šta će da se desi i onda da budemo spremni da radimo i sa jednima i sa drugima, odnosno sa onima koji budu pobedili“, rekao je Ivan Trifunović iz Pupin inicajtive.

Ukoliko je suditi po poslovnim planovima, simpatijhe vlasti u Srbiji pretežu prema Donaldu Trampu. A šta ako na čelo Amerike dođe aktuelna potpredsednica?

„Ukoliko Kamala Haris pobedi onda ćemo imati predvidljiviju politiku, to će biti neki nastavak politike sadašnje administracije, pri čemi bih istakao da su naši odnosi na uzlaznoj putanji. Imali smo potpisivanje energetskog sporazuma i druge neke pozitivne signale iz Vašingtona. Što se tiče Trampa, mnogi se naravno nadaju da postoji neka veća šansa da mi nešto dobijemo više, ali Tramp je dosta nepredvidljiv političar, tako da u slučaju njegove pobede može da bude i bolje, ali može da bude i gore“, ističe Trifunović.

Kako god bude, porediti američku predsedničku kampanju sa bilo kojom drugom u svetu je nemoguće, ako ni zbog čega drugog, ono zbog milijardi dolara koje se ulažu u nju. Zato, pozorišni reditelj Nebojša Broćić, u analizi za najnoviji broj nedeljnika Vreme navodi da predsednička kampanja nikad nije bila teatralnija.

„Kampanja demokratske stranke bi bila u okviru nekog pozorišnog mejnstrima, nekog klasičnog teatra, vrhunske produkcije. A kampanja rebublikanske stranke Donalda Trampa više spada u neku vrlo čudnu formu političkog teatra na granici performansa. Oni presvlače svog kandidata u kostime, on se pojavljivao u kostim đubretara, u kostim radnika Mekdonaldsa, izvode se neki religiozni rituali, kolektivne molitve u kome je on centar tog događaja“, kaže Brocić.

Poruke za republikanske birače su jednostavnije, svedenije i direktnije, a poruke za one koji glasaju za demokrate su složenije.

„Poruka Trampove kampanje je pre svega autoritarna, bazirana je na nekoj vrsti mačizma, neke pojačane potrage za nekom novom muževnošću u 21. veku, u vreme kada žene stiču sve više moći. Dok je kampanja demokratske stranke, naravno okrenuta mnogo liuberalnijim idejama. Samim tim se obraćaju različitim publikama. Jedni se obraćaju glasačima sa višim obrazovanjem, obično urbanijim, dok su trampovi birači mnogo češće iz ruralnih sredina, sa nižim obrazovanjem“, smatra Brocić.

Poslednji dan pred izbore, u sedam tzv. kolebljivih država i dalje traje neizvesna borba, jer nijedan kandidat nema značajniju prednost. Prema poslednjim anketama, Kamala vodi u četiri države, Tramp u dve, dok je izjednačeno u Pensilvaniji, koja bi mogla da odluči pobednika. Upravo iz Pensilvanije Donald Tramp optužuje demokrate za pokušaj nameštanja izbora. S druge strane, Kamala Haris iz Mičigena poručuje, ako pobedim okončaću rat u Gazi.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.